Poljoprivrednici koji se bave stočarskom proizvodnjom na svojim gazdinstvima bi pored ratarskih kultura trebalo da se uz dobar plan upotrebe parcela i potreba za stočnom hranom, pozabave i uvođenjem krmnih biljaka visoke hranljive vrednosti koja bi upotpunila ukupnu biljnu proizvodnju za stočnu ishranu. Način na koji se iskorišćavaju krmne kulture (lucerka, crvena detelina, stočni grašak, grahorica, krmni sirak i sudanska trava) su uglavnom zelena krma, seno, senaža i silaža, osim graška koji se koristi za proizvodnju zrna.
Osim direktne koristi koje pružaju krmne biljke za proizvodnju stočne hrane, uključivanjem krmnog bilja u strukturu setve, izostavlja se upotreba mineralnih đubriva i pesticida kroz plodored i plodosmenu, što je veoma bitno u organskoj proizvodnji, jer se pravilnim korišćenjem krmnih biljaka, povećava se efikasnost iskorišćavanja zemljišta.
Ipak, intenzitet iskorišćavanja krmnih biljaka direktno zavisi od načina setve i nege, odnosno pravilne agrotehnike koja podrazumeva zadovoljavanje optimalnih uslova za njihovo gajenje. Svakako, i ove biljne vrste imaju različite zahteve za svoje razviće, pa će poljoprivrednici moći planski koristiti svoje parcele u zavisnosti od količine plodnosti čime će vršiti i popravku pojedinih svojih parcela. Kada govorimo o različitim uslovi zemljišta kao npr. kiselost zemljišta, različitim tipovima zemljišta koji se razlikuju po sastavu i plodnosti, klimatskim uslovima, mogućnostima navodnjavanja, kao i otpornosti na štetočine i bolesti, možemo u mnogome doprineti da se poljoprivrednici prilikom odabira različitih sorti odluče za one koje na njihovom gazdinstvu najviše odgovaraju i po sastavu i po kvalitetu krme koja se ogleda u njihovom procentu hranljivih materija, ali i po vremenu i načinu korišćenja.

Lucerka u našoj zemlji se može sejati u dva roka: u proleće i kasno leto. Letnjom setvom pruža se dovoljno vremena tokom jeseni da biljke ojačaju, ukorene se i skupe dovoljno hranljive rezerve da izdrže zimu. Manja je opasnost i od suše u početku razvoja, mada poslednjih godina dolazi do pojave septembarske suše i tada je potrebno vršiti navodnjavanje.
Lucerka zasnovana u letnjem roku razvija koren u jesen do dubine 1 m, nesmetano se razvija narednog proleća, postiže prinos sena skoro kao dvogodišnja lucerka zasnovana u proleće. Nepovoljne okolnosti su još u sušnom periodu tokom leta nemogućnost blagovremene obrade zemljišta i povoljne pripreme za setvu kao i izmrzavanje mladih useva pri pojavi dužih golomrazica.
Letnja setva se izvodi celog avgusta do polovine septembra, dok je prolećna setva u drugoj polovini marta odnosno taj vremenski rok zavisi od vremenskih uslova. Suviše rana setva i kasna zimska setva nije preporučljiva zbog sporog i neravnomernog nicanja. Dužina iskorišćavanja u mnogome zavisi od pravovremenog zasnivanja lucerišta. Za uspešnu proizvodnju lucerke zemljište treba da bude duboko, rastresito, plodno i sa povoljnim vodno-vazdušnim sistemom. Za gajenje lucerke neophodno je da zemljište bude ph 6,6-7,5. Dubokom osnovnom obradom stvara se rastresit oranični sloj, dobar razvoj korena, intezivniji rad mikroflore i veći intezitet kvržičnih bakterija. Za lucerku pored kalcijuma izuzetno bitno je da zemljište ima dovoljnu količinu fosfora i kalijuma. Setva lucerke se najčešće izvodi uskoredim sejalicama, a na manjim površinama ručno. Seme lucerke je sitno, zbog toga je vrlo bitno da zemljište bude dobro pripremljeno. Setvu treba obaviti na dubinu od 0,5-3 cm zavisno od tipa zemljišta. Na težim zemljištima 0,5-1 cm. Dok na lakim 2-3 cm. Ukoliko je zemljište dobro pripremljeno, a setva se vrši sejalicama potrebna količina semena je 15-20 kg/ha. Ukoliko je setva ručna, a zemljište lošije pripremljeno norma setve se povećava. U periodu posle setve ako nastupi sušan period neophodno je navodnjavanje.

 

Izvor: www.psss.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *