U mestu Dupljaja kod Bele Crkve nalazi se organska farma koka nosilja i goveda u sistemu krava-tele. Stevica Kračunjel, kaže da je dobro započeti bilo koju organsku proizvodnju, a obzirom na znanje i iskustvo iz prethodnih aktivnosti kao i postojanje svih preduslova,  video je šansu u proizvodnji organskih jaja. Organska jaja su od kokošaka u čijoj ishrani nema štetnih hemijskih komponenti, nema hormona, a ni neprirodnih uslova života. Organsko jaje je potpuno prirodno, onakvo kakvo su jeli naši pradedovi. Jato od 1000 koka se sastoji isključivo od starih autohtonih rasa živine  i hrane se samo sa sertifikovanom organskom hranom, kreću se, kljucaju i čeprkaju, a osim žitarica hrane se i onim što nađu u prirodi. U rano jutro, oko 5:30h, koke se puštaju iz kokošinjca i ceo dan provode na prirodnom pašnjaku i na svežem vazduhu, da bi što više šetale i sunčale se. Hrana koju jedu je iz prirode, prvenstveno crvići i trava, a kao dodatak se koristi ogranski gajena hrana – tritikale (vrsta stare, tradicionalne pšenice sa 16% proteina). Ponekad dobijaju i male količine kukuruza.  Žito koje služi za dohranu kokošaka je proizvedeno upotrebom stajskog đubriva (od krava koje se vode na pašu). Dakle, pored toga što kokoške kljucaju na otvorenom, dozvoljena su organska žita, a voda koju piju je izvorska voda iz bunara. Pionir u ovom poslu kaže da iako se današnja živina hrani isključivo koncentratom, kada im se da izbor kokice uživaju u tome da pasu travu. Kad su tek doseljene trava je bila u visini pasa a sada je gotovo nema. Preko dana se živina slobodno kreće, a tokom noći sama ulazi u veliki kokošinjac gde provodi noć. Nosivost koka je samo 20% što znači da Stevica svaki dan skupi oko 200 jaja. Stevica kaže da je imao oko desetak poziva iz okoline Beograda od ljudi koji su nasledili imanja i bili su vrlo zainteresovani za ovu proizvodnju. On im je maksimalno pomogao savetima i još uvek su u kontaktu. Na raspolaganju je i ostalim zainteresovanima. Smatra da što nas više ima, lakša će nam biti i komuniikacija sa kupcima i bićemo vidljiviji i bitniji Ministarstvu poljoprivrede. Bez njihove pomoći, kaže Stevica, je jako teško preživeti period konverzije.

Zbog svoje ekonomičnosti, odnosno malih ulaganja u ishranu goveda, takozvani sistem krava-tele je i u Srbiji sve popularniji, uz to obzirom na geografski položaj, prirodne uslove i ukupnu površinu livada i pašnjaka, ovaj vid govedarstva potpuno odgovara našim prostorima. Zato bi povećanje stočnog fonda bila šansa za napredak čitave zemlje. Za ovakav vid govedarstva karakteristične su tovne rase poput Hereforda, Aberdin Angusa. Uzgoj tovnih rasa goveda postaje sve više aktuelan i u našoj zemlji, prvenstveno kod onih uzgajivača koji raspolažu prostranim travnatim površinama za uzgoj po sistemu krava-tele. Njihova glavna odlika je rano stasavanje i dobra mogućnost adaptacije na različite uslove na farmama. U tom smislu, prednost im je nad drugim rasama što su skromnije u ishrani i prikladnije za upotrebu lošije zelene mase. Osim toga, ne zahtevaju veća finansijska ulaganja u građevinske objekte i opremu kao mlečne rase goveda. Konačno, manji je utrošak ljudskog rada u držanju ovih goveda, što takođe ima uticaja pri njihovom izboru za uzgoj. Ovom prilikom govorimo o četiri rase.

Veoma je važno imati kvalitetne priplodne bikove, koji bi ostavili dobro potomstvo, jer je lepo, zdravo i krupno tele finalni proizvod kome treba težiti. Stevica na svojoj farmi ima 60 krava i teladi. Ipak, on je svestan da bi ovaj posao sa većim brojem grla mogao biti znatno isplativiji i da bi mnogima doneo korist, ali je stočarima za to neophodna pomoć. Ono što stočare sputava da napreduju u ovom poslu jeste pravilnik, koji propisuje da podsticaji države mogu da se dobiju samo za čistu tovnu rasu goveda. Po njemu propisane su rase koje dolaze u obzir za subvencionisanje, a u njih se ne ubraja Simentalac, najzastupljenija rasa u našoj zemlji, uz to pravilnikom dozvoljene rase u Srbiji su veoma retke i malo zastupljene pa je do njih gotovo nemoguće doći, posebno ne preko noći. Mišljenja mnogih stručnjaka  ista su kao i stavovi i potrebe farmera da se u stočarstvo usmeri što je moguće više sredstava iz agrarnog budžeta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *