Plan slovenačke Vlade je da 10 odsto hrane u javnim ustanovama bude iz ekološkog uzgoja. Slovenija trenutno izvozi 25 odsto hrane koju proizvede, glavno tržište uvek je domaće, ali šta god radili, ne mogu da imaju dovoljno povrća, kaže tamošnji ministar poljoprivrede.

“Neke stvari ćemo morati da uvozimo sa drugih tržišta i iz Srbije. Kada izvozimo, najviše rastemo u Evropskoj Uniji, svake godine rastemo u Nemačkoj i Austriji. Sarađujemo i sa državama bivše Jugoslavije. Kao ministar, znam da su dobri prijatelji oni koji imaju uzajamnu korist”, smatra Dejan Židan, slovenački ministar poljoprivrede.

Židan ističe da je potrebno raditi na udruživanju i edukaciji. Država planira da radi na tome da pomogne organsku proizvodnju, tako što će osnivati agrobanke. Za sada, u tome važnu ulogu ima NLB banka, koja je u državnom vlasništvu. Od 75 hiljada gazdinstava u Sloveniji, 15 odsto su klijenti te banke, od toga je pet odsto kreditiranih gazdinstava.

“Kamata je tri odsto, poljoprivreda je za nas profitabilan sektor, ali nismo još dostigli nivo koji želimo… hoćemo još više stranaka”, kaže Tamara Železnik Kohek, iz NLB banke.

Ta banka i u Srbiji podržava organsku proizvodnju, kroz konkurs u okviru kojeg će ove godini nagraditi tri najbolja projekta, novčanom nagradom u vrednosti od milion i po dinara.

Ove godine slovenački seljak će prodati sve što mu je rodilo, jer je aprilski mraz naneo ogromnu štetu poljoprivrednim usevima i zasadima. Svega jedan odsto hrane koja se tamo proda je organskog porekla. Inače, manje od devet odsto obradivog zemljišta zasnovano je organskom proizvodnjom. Najveća potražnja je za voćem i povrćem.

Za proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, pre tri godine odlučila se i mlada preduzetnica Polona Ratajc, koja je na pet hektara zasadila aroniju.

“U Sloveniji ima sve više proizvođača aronije, ali uglavnom sa posedima do 1.000 sadnica, a kod nas ih je 14.000. Konkurencija postoji, ali sa našom količinom možemo postići bolju cenu. Sirova aronija košta i do sedam evra za kilogram , naravno sa količinom se i cena smanjuje, a na globalnom tržištu ide do 1,5 evro. Planiramo da napravimo svoju liniju sokova, marmelade i drugih proizvoda, kao i da se povežemo sa farmaceutskom industrijom. Što si više usmereniji na organsku poljoprivredu, ministarstvo te više pomaže”, objašnjava Polona Ratajc, proizvođačica aronije iz okoline Ljubljane.

“Ako želiš da se baviš organskom proizvodnjom, moraš da uradiš analizu zemljišta , da ti nacrt urade naše stručne službe, jer ovde ne možeš ništa napamet da napraviš”, ističe Drago Ratajc, poljoprivredni proizvođač iz okoline Ljubljane.

Izvor: RTV

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *