Većina zemalja EU protivi se organskoj reformi jer smatraju da je prag rezidua od nula odsto u eko proizvodima neprihvatljiv za organske farmere. Nenamerne kontaminacije pesticidima i ostalim hemijskim materijama koje prate konvencionalnu poljoprivredu su česte, a kazne su stoga neizbežne!

Na Informacionom skupu u Rigi, najviše je bilo reči o organskoj reformi čiji je cilj usklađivanje standarda eko proizvodnje širom Evropske unije da bi povratili poverenje potrošača o bezbednosti hrane. Ministri su se tokom rasprava približili zajedničkom stavu o standardima organske proizvodnje, ali nisu mogli da se slože o pitanjima regulacije neodobrenih supstanci kao što su ostaci pesticida i teški metali – pa tako i diskvalifikacije eko proizvoda koji sadrže ovakve ostatke.

Španija, koja podržava promenu, već ima formiran prag od nula posto dopuštenih rezidua. Druge zemlje poput Belgije, takođe, podržavaju promenu jer smatraju važnim kvalitet i zdravstvenu ispravnost hrane. Većina zemalja se protivi promenama jer smatraju da je prag rezidua neprihvatljiv za organske farmere koje prati rizik od kazni zbog nenamerne kontaminacije pesticidima i ostalim hemijskim materijama koje prate konvencionalnu poljoprivredu. Smatraju da bi proces provera trebalo usmeriti na način proizvodnje, a ne na krajnji proizvod.

Raste i otpor prema planovima Evropske komisije koji bi dopustili nacionalnu zabranu upotrebe genetički modifikovane stočne hrane. Industrijalci kažu da bi taj plan mogao potpuno da uništi tržište stočne hrane od kojeg su farmeri zavisni te da potkopa donošenje odluka na osnovu naučnih istraživanja. Nevladine organizacije tvrde da takva odluka nije dobra za demokratsko odlučivanje. Komisija, međutim, insistira na davanju veće slobode državama da o tome odlučuju jer smatra da bi to ubrzalo proces donošenja odluka. Postoji i mogućnost odbijanja tog predloga Komisije zbog suprotnih stavova.

Izvor: AgroKlub