U Skupštini AP Vojvodine 14. marta održana je Prva inovativna radionica – Poljoteh: Inovacijom ka održivoj poljoprivredi. Ovaj događaj pod okriljem Smart-AKIS mreže okupio je i povezao poljoprivrednike koji koriste ili žele da koriste pametne tehnologije u svakodnevnom radu, predstavnike savetodavnih službi i agronome sa jedne strane, i kompanije i naučne institute koji razvijaju tehnologije primenljive u poljoprivredi, a sve radi razmene ideja, potreba i stanovišta ova dva sektora – poljoprivrede i informaciono-komunikacionih tehnologija.

Prisutne je u ime Biosense instituta pozdravila Milica Trajković, predstavivši Smart-AKIS – evropsku mrežu vodećih tehnologija i rešenja pametne poljoprivrede upotrebljenih od strane evropskih poljoprivrednih proizvođača. Mreža okuplja 13 partnera iz Francuske, kao i 7 centara za inovaciju u Nemačkoj, Grčkoj, Holandiji, Srbiji, Španiji i Velikoj Britaniji, premošćujući razlike između krajnjih korisnika i naučnih istraživača, sa ciljem kreiranja i distribucije rešenja pametne poljoprivrede koja u potpunosti odgovaraju potrebama poljoprivrednika.

Pametna poljoprivreda ima veliki potencijal da unapredi poljoprivrednu proizvodnju na osnovu preciznije i efikasnije upotrebe resursa. Međutim, dok se u Sjedinjenim Američkim Državama procenat poljoprivrednih proizvođača koji koriste tehnologije pametne poljoprivrede kreće u rasponu 20 – 80%, u Evropi se ovaj udeo kreće u skromnom rasponu od 0 do 24%. Iz perspektive poljoprivrednih proizvođača, Pametna Poljoprivreda treba da obezbedi poljoprivredniku dodatu vrednost kroz podršku u odlučivanju ili kroz efikasniju iskorišćenost resursa. Stoga, Smart-AKIS

Mreža obuhvata tri međusobno usko vezane grupe tehnologija pametne poljoprivrede: upravljanje informacionim sistemima, preciznu poljoprivredu i poljoprivrednu automatizaciju i robotiku. Tokom radionice, predstavnici instituta i kompanija upoznali su prisutne sa svojim rešenjima iz oblasti pametne poljoprivrede koja su već dostupna na tržištu, kao i onim u razvoju. Rešenja su podeljena u 4 grupe – upravljanje navodnjavanjem, daljinska detekcija, aplikacije za zaštitu bilja i sistemi za upravljanje poljoprivrednim dobrom. Kompanija DunavNET je predstavila lepezu svojih proizvoda, poput servisa za optimizaciju procesa navodnjavanja, servisa čija je primena u zaštiti bilja, servisa za praćenje leta i brojnosti insekata i drugih. Dr Goran Kitić je predstavio rad Instituta Biosense na razvoju minijaturnog senzora za praćenje vlažnosti zemljišta, čija prednost je u tome što ne zahteva kalibraciju na parceli, kao i mapiranje zemljišta pomoću elektromagnetnih sondi, M.Sc. Bojana Ivošević optičke metode za procenu zdravlja biljaka na osnovu satelitskih snimaka, a M.Sc. Sanja Brdar servis za odabir adekvatnih sorti gajenog bilja za svaku parcelu. Predstavnik Instituta Mihajlo Pupin predstavio je mobilni robotizovani solarni sistem sa daljinskim komandovanjem za navodnjavanje. Kompanija Velaware iznela je mogućnosti korišćenja bespilotnih letelica u poljoprivredi, a kompanija LOGIT svoje usluge u interpretaciji fotografija dobijenih sa bespilotnih letelica i pružanju poljoprivredniku informacija poput broja biljaka na parceli i drugih.

Tokom diskusije, predstavnici instituta i kompanija dobili su od poljoprivrednih proizvođača informacije o tome da li koriste neke od pametnih tehnologija u svom radu, kao i koji servisi bi im mogli najviše koristiti. Kao prepreke za uvođenje ovih tehnologija u svakodnevni rad istaknuti su usitnjenost poseda, loša infrastruktura, zastarelost mehanizacije, ali i neinformisanost proizvođača.

Tehnologije pametne poljoprivrede nisu namenjene isključivo velikim, konvencionalnim poljoprivrednim gazdinstvima, već mogu da budu poluga koja će pospešiti druge oblike bavljenja poljoprivredom poput malih porodičnih gazdinstava i organske proizvodnje i poboljšaju ugled poljoprivrednih proizvođača u očima evropskih potrošača, društva u celini i prilagode ih uslovima na tržištu. Pametna poljoprivreda može doneti benefit u pogledu zaštite životne sredine, kroz smanjenje upotrebe vode ili optimizaciju upotrebe različitih pesticida.

Autor: Stefan Manja

Korišćen materijal:

Šta je Pametna Poljoprivreda?

Smart AKIS

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *