Kovrdžavost lista breskve je jedna od najopasnijih bolesti breskve, izaziva je gljivica Tafrina deformans, poreklom je iz Japana, a u Evropi je prvi put opisana 1821. godine u Engleskoj. Danas je ova bolest rasprostranjena širom sveta.

Gljivica napada breskvu, nektarine, a ređe se javlja na bademu i kajsiji. Prezimljava u formi spora na kori, grančicama i ljuskicama pupoljaka. Spore zadržavaju vitalnost dve i više godina. Infekcija se ostvaruje pri toplom i vlažnom vremenu . Optimalna temperatura za ostvarenje infekcije se kreće od 15,5 °C do 21 °C u momentu bubrenja i otvaranja pupoljka. Samo pod ovim uslovima gljivica može da ostvari infekciju. Optimalna temperatura za dalji razvoj bolesti je 20 ° C. Starenjem breskva postaje otporna na ovu gljivicu.

Smatra se da su na ovu gljivicu najosetljiviji listovi starosti od 5 do 8 dana u zavisnosti od vremenskih prilika. Već nakon 14 dana starosti, listovi su otporni na ovu gljivicu. Tafrina deformans nema sekundarnih zaraza i nakon ostvarene infekcije ne postoji način da se zaraza spreči.

Simptomi se pojavljuju na svim zeljastim delovima breskve: lišću, mladarima, cvetu i plodu. Oko mesec dana nakon ostvarene infekcije pojavljuju se prvi simptomi oboljenja na zaraženom lišću. Površina zaraženog lišća je neravna, talasasta, sadržaj hlorofila se drastično smanjuje, azs_zs_ZS_kl1 na listovima se formiraju plikovi koji, zavisno od sorte, mogu biti crveni ili žuto-zeleni. Na listu se mogu javiti pojedinačni mehuri ili ceo list može u potpunosti biti preobraćen u mehurastu masu. Listovi se suše i opadaju. Osim na lišću simptomi se pojavljuju i na mladarima i plodu. Kao i na lišću i na njima se primećuju zadebljali delovi izmenjene boje koji dovode do sušenja i prevremenog opadanja. Zaraženi cvetovi se u celosti deformišu, sasušuju i opadaju . Ova bolest ne prouzrokuje direktno sušenje stabla voćke, ali dovodi do slabljenja voćke. Stablo postaje osetljivo na niske zimske temperature, osetljivije je na napad štetnih insekata i druge bolesti. Tokom tri i više godina, dolazi do postepenog propadanja stabla voćke ukoliko se ne vrše mere zaštite. Naime, ne suzbijanje bolesti dovodi do potpune defolijacija stabla (potpuno gola stabla) već tokom maja i početkom juna. Stablo se iscrpljuje jer formira novo lišće tokom juna i jula.To povlači opadanje plodova, slab vegetetivni rast i slabo zametanje pupoljaka za sledeću godinu.

Zaštita od ovog oboljenja veoma je složena i sastoji se od čitavog niza preventivnih i sanitarnih mera . Prilikom sadnje treba odabrati sorte koje su otporne ili delimično otporne. Već tokom proleća treba sakupiti zaraženo lišće i plodove, orezati zaražene mladice i ukloniti iz voćnjaka. Stabla treba navodnjavati tokom vegetacije. Ukoliko dođe do ponovnog listanja stabla breskve treba pođubriti azotnim đubrivom i ukloniti suvišne plodove da se biljka ne iscrpljuje, kako bi imala snage da stvori pupoljke za sledeću godinu.

 

U jesen se sakuplja i spaljuje zaraženo lišće , orezuju zaraženi mladari. Tada se vrše i tretiranja breskve u cilju smanjenja inokulacionog potencijala. Kod nas se redovna zaštita breskve vrši nekim bakarnim preparatom. Drugo tretiranje se vrši tokom proleća pre pucanja pupoljaka i najavljene kiše. Tretiranja treba izvršiti u danima bez vetra. Tokom proleća mogu se izvršiti 2 prskanja pred bubrenje pupoljaka i u fazi ” mišijih ušiju “. Za tretiranje breskve može se koristiti i smeša gline i kreča u razmeri 4: 1 i koncentraciji gline 3 do 5%. Rastvor gline se meša sa krečnim mlekom. U 100l vode dodaje se 3,5kg gline i 0,9kg kreča. Glina se meša u odvojenoj posudi sa 90l vode. U međuvremenu se pripremi krečno mleko od 10l vode i 0,9kg hidratisanog kreča. Rastvor gline se sipa u tankom mlazu u krečno mleko uz stalno mešanje. Pravilno pripremljena smesa treba da ima neutralnu reakciju. Preparat se ne sme ostaviti za kasniju upotrebu jer menja svoje karakterisitke. Ovaj preparat smanjuje zagađenje životne sredine i umanjuje trošak zaštite. Glina je po svom sastavu puna mineralnih materija i poboljšava fizičke, hemijske i biološke osobine biljaka.

Postoje i preparati koji se zasnivaju na antagonističkom odnosu gljivica Pseudomonas aureofaciens i Trichoderma lignorum . Ove gljivice se takmiče za podlogu sa Tafrinom deformans , luče antibiotike i druge biološki aktivne supstance koje sprečavaju rast mnogih vrsta patogena i inhibiraju njihovu reprodukciju.

Izvor: ZdravaSrbija

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *