Da u organsku proizvodnju vredi ulagati, u Srbiji nisu shvatili samo uspešni proizvođači organskih proizvoda, već i bankari, koji dele novčane nagrade kako bi stimulisali proširivanje gazdinstava.

Po završetku Veterinarskog fakulteta Sergej i Jovanka nisu ostali u gradu, već su odlučili da se, urpkos teškim uslovima u gotovo napuštenom selu, bave organskom stočarskom proizvodnjom na Staroj planini. Na 15 hektara zemlje čuvaju 230 grla autohtonih sorti ovaca, koza i magaraca, prirodno i kulturno nasleđe caribrodskog kraja.

“Genetski resurs te rase je izvor gena koji su važni za opstanak celokupnog stočarstva. To je deo naše tradicije, deo ovog podneblja Imaju i specificne proizvode i na osnovu tih specifičnih proizvoda može se izvući ta ekonomska dobit. Naše porodično gazdinstvo je dobilo 300.000 dinara za proizvodnju i preradu magarećeg mleka i namera nam je da ta sredstva uložimo za opremu, za preradu i u renoviranje tog objekta”, kaže Sergej Ivanov iz sela Kamenica.

Pojedine banke su prepoznale Srbiju kao zemlju u kojoj je poljoprivredna proizvodnja na raskrscu između konvencionalne i organske proizvodnje.

“Posebnu pažnju posvećujemo organskim proizvođačima i naši agrosavetnici sa njima posebno rade i posebnu pažnju posvećuju onim površinama koje su namenjene organskoj proizvodnji. Ono što je kod njih najteže je kako odraditi tu logistiku i distribuciju manjih količina i kako doći na tržište na efikasan način koji tržištu obezbeđuju veće količine, ali i njima isto neku zaradu koja omogućava da ostanu u toj proizvodnji”, naglašava predsednik IO NLB Branko Greganović.

Stručnjaci tvrde da proizvodnja organske hrane ne bi trebalo da bude avantura, već budućnost u koju vredi ulagati, jer imamo nezagađeno zemljište. Smatraju da država ne ulaže dovoljno u organsku proizvodnju.

“Mogu da kažem za Austriju jer sam bila tamo prošle godine. Oni jesu EU, ali njih stimuliše njihova država i EU. Naši voćari trenutno imaju 2.800 dinara po hektaru a voćari u Austriji imaju 900 evra po hektaru. Što se tiče plasmana, mislim da proizvođači imaju mogućnost da sve svoje proizvode prodaju”, napominje Snežana Oljača sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

U Srbiji je trenutno oko 1.200 sela u izumiranju. Da bi opstala, pored agrara i otvaranja pogona i fabrika koji zadovoljavaju ekološke standarde, jedno od rešenja mogla bi da bude upravo proizvodnja organske hrane.

“Što se tiče organske proizvodnje u Srbiji, u 2015 godini površine pod organskom proizvodnjom su povećane za 62 odstvo. Organski proizvođači uvek mogu da računaju na veći procenat refundiranja određenih troškova. Kada su u pitanju investicije, takođe proizvođači koji su uključeni u organsku proizvodnju ostvaruju i veći procenat pomoći za troškove kontrole i sertifikacije”, ističe Jelena Milić iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstava.

Veća posvećenost i podsticaji organske proizvodnje su neophodni jer, ne samo što smo po prinosu u toj oblasti daleko od evropskog proseka, već i zbog toga što srpski konvencionalni proizvodi više nisu konkurentni na zahtevnom tržištu Evropske unije.

RTS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *