Organska hrana uspeva da zauzme značajno mesto u kuhinji sve većeg broja potrošača. Puno je razloga zbog čega je takva hrana nužno i skuplja a tržište u Srbiji još uvek malo. Međutim, svest potrošača o zdravstveno bezbednoj hrani raste, zbog čega je i organskih proizvođača sve više.

Organsko đubrivo koje je uglavnom uvozno ili dragoceni stajnjak, preparati na bazi bilja ili bakterija, sve prirodno i bez hemije, puno ručnog rada i zaštita koja je potrebna svake nedelje. Sve to zahteva organska proizvodnja koja je precizno regulisana propisima. Postoji spisak dozvoljenih đubriva, sredstava, semena i od toga ne može da se odstupa.

“Organska poljoprivreda se zasniva na preventivi. Ovo ovde se prska svake nedelje preparatima na bazi koprive, to je u stvari prehrana. Mi radimo na preventivi jer ovo kad se razboli onda je gotovo i propalo. Ne postoji nikakvo sredstvo u organskoj poljoprivredi koje može zaustaviti bolesti”, kaže Nada Letić, proizvođač organskog povrća.

“Tu je suština da se bazira na tradiciji, na inovacijama i mehaničkoj primeni i borbi protiv korova, ali i agronomska znanja da biološkim putem smanjimo efekat prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina”, veli prof. Dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Znak koji se nalazi na proizvodu je atest da potiče iz sistema organske što je garancija da je celokupni tehnološki proces proizvodnje maksimalno iskontrolisan. To znači da nema ostataka pesticida, teških metala i drugih štetnih materija. Na prodajnim mestima takvih proizvoda je sve više.

“U kategoriji voća i povrća inteseresovanje je izuzetno i sarađujemo sa nekoliko proizvođača i tu balansiramo između ponude i potražnje.Što se tiče drugih proizvoda za sada možemo da odgovromi na sve zahteve potrošač”, navela je Olivera Ćirković, iz Univereksporta.

Cena je viša od standradnih, svakodnevnih proizvoda, međutim ako uzmete u obzir da su to biološki vredni proizvodi koji zahtevaju više ručnog rada a prinosi su znatno manji to se nameće kao sasvim logično. Primera radi ako organski uzgajan paradajiz po struku ostvari tri kilograma to je odličan rezultat, dok hibridni paradajiz daje skoro tri puta više, ali je i tretiran.

Izvor: RTV

Foto: Stefan Manja

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *