Čovekova stalna potreba za hranom hiljadama godina unazad navodila ga je na sakupljanje bobičastih plodova, semena i zelenih listova, što se smatra jednom od primitivnih veza i oblika poljoprivrede. Razvojem civilizacija u Mesopotamiji, Egiptu, Indiji i Kini razvijale su se i metode obrade zemljišta, pa sve vremenom do tzv. prve “agrarne revolucije” u 18. veku koja je dovela do radikalnih promena. Tada su zemlju počeli da obrađuju mašinski i hrane sve više ljudi.

Danas je poljoprivreda nešto sasvim drugo i odgovara na sve teže i veće zahteve, kako u proizvodnji hrane tako po pitanju zaštite životne sredine uprkos ogromnom tehnološkom i proizvodnom napretku. U mnogim današnjim izveštajima FAO-a se navodi da je čovečanstvo, naročito u razvijenim zemljama, dostiglo prag tolerancije između iskorišćavanja resura (zemljišta, vode i zemljišnih kapaciteta), u odnosu na ekološku održivost i očuvanje biodiverziteta koji postaje sve ugroženiji. Pitanje je samo – do kada? Kada će poljoprivreda doći do praga tolerantnosti o očuvanju životne sredine i biodiverziteta? Ulaganjem sve većeg kapitala i stvaranjem novih proizvodnih tehnologija pokušava se naći ravnoteža poljoprivredne proizvodnje i ekološke održivosti, pa se često može čuti za alternativne oblike poljoprivredne proizvodnje koji su ujedno i ekonomičniji, poput ekološke poljoprivrede, u kojoj se koriste biološke, organske i biodinamičke metode održivosti. Zapravo se traži odgovor na pitanje kako uklopiti poljoprivredu u celokupni ekonomski razvoj, a zaštiti okolinu?

Integralna poljoprivreda

Takav tip poljoprivredne proizvodnje odnosi se na upotrebu metoda u kojima se racionalnije i stručnije upotrebljavaju pesticidi i mineralna đubriva. Dakle, u njoj se umanjuje i ostvaruje racionalniji unos tih sredstava u biljnoj i stočarskoj proizvodnji. Iako je ona korak ispred konvencionalne poljoprivrede, ipak ima štetnih delovanja na ekosistem, ali u znatno manjem obimu od konvencionalne.

Ekološka poljoprivreda

Ekološku poljoprivredu mnogi znaju još i kao organsku proizvodnju jer je utemeljena na načelima o očuvanju zdravlja ljudi, kvalitetu zemljišta i ekosistema. Metode njene proizvodnje oslanjaju se na proizvodne inpute iz biološke raznovrsnosti bez upotrebe sintetičkih inputa, sredstava i materijala. Eko poljoprivreda proizvodi hranu bez upotrebe mineralnih đubriva, genetički modifikovanih (GMO) organizama, pesticida i drugih hemijskih preparata. Celokupan sistem proizvodnje razvija održivi agroekosistem na bazi prirodne sposobnosti održivosti biljaka životinja i predela. Kako u svetu tako i na našim prostorima takva poljoprivreda je sve prepoznatljivija i ekonomski interesantnija poljoprivrednicima i farmerima.

Održiva poljoprivreda

U najjednostavnijem smislu, održiva poljoprivreda je proizvodnja hrane, vlakana ili drugih biljnih ili životinjskih proizvoda gde se koriste poljoprivredne tehnike koje štite životnu sredinu, javno zdravlje, ljudsku zajednicu i poštuju principe dobrobiti životinja. Ovaj oblik poljoprivrede omogućava proizvodnju zdrave hrane, bez ugrožavanja proizvodnih resursa za buduće generacije i ostavlja mogućnost da učine isto. Koncept proizvodnje, u ratarskoj i stočarskoj proizvodnji, zasniva se na nekorišćenju otrovnih hemijskih preparata, sintetičkih đubriva i (GMO) semena. Racionalno se koriste zemljište, voda ili drugi prirodni resursi. Primenjuju se tehnike za formiranje plodoreda, konzervacija zemljišta ili pašnjaka. Formiraju se takozvane održive farme čiji je osnovni cilj zaštita biološke raznovrsnosti. Ovakav oblik proizvodnje u svetu još nije na nekom visokom nivou za koji se pobornici takve proizvodnje zalažu. Osnovni razlog za to je slaba ekonomska dobit.

Poljoprivreda održivog zemljišta

Ovakav oblik poljoprivrede u prvi plan stavlja najvažniji poljoprivredni resurs – zemljište. Zasniva se na nekoliko principa čiji je cilj iskorišćavanje zemljišta i dugoročno očuvanje njegovog kvaliteta i životne sredine. Prvi ključni princip se odnosi na minimalnu mehaničku obradu zemljišta, zaustavljanje erozije i sprečavanje gubitaka neophodne vlage u zemljištu. Drugi princip sličan je kao i prvi, ali se odnosi samo na površinski sloj zemljišta i upravljanje takozvanim vrhom zemljišta gde se pokušava stvoriti stalni organski pokrivač koji može da omogući rast organizama razgradnjom organskih materija u zemljišnoj strukturi, što je poželjno za povećanje visokog nivoa organske materije koja će delovati kao đubrivo u zemljištu. I treći princip, koji se zasniva na praksi plodoreda sa više od dve vrste žitarica kao rotacioni usevi koji bi delovali kao prirodni insekticidi i herbicidi protiv štetočina i pojedinih kultura.

Biodinamička poljoprivreda

Zasniva se na Štajnerovim tezama o postojanju “životne snage” u poljoprivrednim kulturama i zemljištu, a svako imanje ili farma trebali bi da budu zaokružen sistem i poseban uravnotežen organizam. Ovakav oblik poljoprivrede potpuno izbacuje gajenje u monokulturi. Biodinamička farma koristi sve metode proizvodnje kao i kod organske proizvodnje. To znači da se ne upotrebljavaju pesticidi, herbicidi i druga zaštitna sredstva. Pospešuje se zatravljivanje, obavlja se kompostiranje, stvara se kompatibilnost biljaka, integrišu se usevi i stoka, a oranje i kultiviranje zemlje se obavlja uz minimalnu upotrebu mehanizacije. Uključuje različite načine pripreme zemljišta i komposta i upotrebu astrološkog kalendara pri određivanju vremena sadnje i žetve. Tačnije, koristi se mesečev setveni kalendar.

Slash and Burn” poljoprivreda

Jedan potpuno novi koncept za koji na našim prostorima nema interesovanja, ali ni potrebe. Koncept “poseci i spali” karakterističan za gotovo sva plemena tropskog pojasa i kišnih šuma gde se iskrči manja površina u šumi, nakon čega se porušena vegetacija zapali, a pepeo koji ostane, plodno je đubrivo čime se povećava pH vrednost zemljišta za buduće najviše 3 godine. Pre nego što su veštačka đubriva bila dostupna, vatra je bila jedna od najraširenijih metoda poboljšanja karakteristika zemljišta.

Urbana poljoprivreda

Smanjivanje površina obradivog poljoprivrednog zemljišta i veća tražnja hrane doveli su do ovog, za naše uslove, novog koncepta poljoprivredne proizvodnje. Na vrhovima zgrada, napuštenim objektima i halama, ili u privatnim vrtovima svaki deo zemljišta se iskorišćava da bi se gajilo ekološki prihvatljivo voće i povrće. U razvijenim zemljama sve više se pojavljuju takozvani komercijalni staklenici u stambenim zgradama u vlasništvu kompanija koje te proizvode iz staklenika plasiraju na obližnje tržište pod sinonimom “brzo i sveže“. Da ovakva poljoprivreda ima održiv koncept u budućnosti pokazuju i sve zastupljeniji arhitektonski planovi koji veliku pažnju posvećuju razvijanju zelenih vertikalnih vrtova u velikim urbanim regijama.

Autor: Adi Pašalić

Izvor: www.agroklub.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *