Mirko Vlček ima 25 godina i bavi se organskom proizvodnjom. On se u svom selu Pivnice udružio sa svojim drugovima i proizvodi pasulj, cveklu, šargarepu, luk, gaji koze, patke i kokoške. Ima svoje parče zemlje, nasleđeno od dede i bake, površine 33 ara.

Završio je agroturizam i ruralni razvoj – osnovne studije, a sada je na master studijama agroekonomije. Dobio je i ponudu za posao koju je odbio. Razlog je jednostavan: voli prirodu i želeo je da ide za svojim snom. Sakupljao je stipendiju koju je dobijao za školovanje i taj novac uložio za početak biznisa, iskoristio ga je za zalivni sistem, jer je znao da je to potrebno kako bi imao kvaliteno povrće.

Danas Mirko svaki dan ustaje u pet ili šest ujutro, a svake subote ustaje u tri noću kako bi na vreme dovezao proizvode na organsku pijacu na Novom Beogradu. Sa svojim ortacima prodaje organske proizvode i u Novom Sadu na Ribljoj pijaci, i rodnoj Bačkoj Palanci, a internet prodaja mu je takođe veoma uspešna. Robu do krajnih potrošača šalje i putem kurirskih službi Novog Sada i Beograda.

Osećaj za biznis

Toni okopava kelerabuMirko i njegovi drugari imaju odličan “njuh” za biznis. Povezali su se sa kurirskom službom u Novom Sadu da bi uštedeli na gorivu, a saradnja sa jednom beogradskom službom bila im je potrebna zbog veličine tog tržišta. Kada su videli da im internet prodaja ide odlično, a da nemaju dovoljno proizvoda, on i njegovi drugari su osnovali Ekološko udruženje seoskog turizma i ruralnog razvoja u koje su se učlanili i drugi proizvođači.

Mirkov karakter odlikuje visoka ekološka svest, a još za vreme studija se zalagao za očuvanje ekologije. U Studentskom gradu sakupljao je limenke za reciklažu. “Pre tri godine, dok sam bio još student, razgovarao sam sa svojim drugarima i razmišljali smo o tome čime bismo mogli da se bavimo. Organska proizvodnja nas je odmah osvojila, odlučili smo se da to istražimo i da se raspitamo. Svi smo sa sela, u bliskom smo kontaktu sa prirodom, roditelji nam se bave poljoprivredom. Imali smo početni kapital, od moje majke smo dobili baštu od 30 ara koju smo prijavili za kontrolnu sertifikaciju i tako je sve počelo“, priča Mirko.

Na početku su robu prevozili autobusom

Na početku priče, nesebičnu podršku Mirku i ortacima pružila je profesorka Branka Lazić koju smo i mi nedavno predstavili na našem portalu. Ona im je obezbedila dosta literature koju su iščitali. Uradili su plan šta bi radili, ona ga je ispravila i dala sugestije. Prve godine su bili na nuli. Nisu imali auto, robu su na pijacu prevozili autobusom. Ipak, nisu odustajali. Sledeće godine su sakupili za auto i polako su stvari krenule nabolje, mogli su da prevezu više robe, točak je počeo da se okreće.

Mirko smatra da ne moraš biti posebno obrazovan da bi se bavio ovim poslom: “Nije to ništa strašno komplikovano, to je jednostavan formular koji popunjavate i treba samo da iskomunicirate sa sertrifikacionom kućom koja vam sertifikuje proizvod kao organski, kako bi mogli da ga prodajete na tržištu“, kaže i navodi da je jedini problem što je komunikacija sa serftikacionim kućama jako spora. “Ne znam šta je u pitanju, da li ih ima malo ili svi idu kod svih. Ali evo, mi smo imali dogovorenu isporuku belog luka jednom trgovinskom lancu, ali već dva meseca čekamo, roba stoji u šupi i čeka da oni pošalju sertifikat.”

Prodaja proizvoda putem Fejsbuka

Kad podvuče crtu, Mirko ne može da kaže koliko su uložili. Zna samo da je stipendiju koju je dobijao kao student, dve godine ostavljao sa strane i da je od tog novca kupio zalivni sistem i dobio kvalitetno povrće. Na pijaci na Novom Beogradu su već tri meseca i zadovoljni su prodajom. Kupci se polako navikavaju na njihove proizvode i žele da probaju nešto novo. “Najvažniji kanal prodaje nam je internet. Preko interneta nam ode preko 50 odsto naših proizvoda. To funkcioniše tako što imamo Fejsbuk stranicu “Organski proizvodi iz Pivnica” i na toj stranici ljudi mogu da se prijave da redovno dobijaju obaveštenja. Svake nedelje šaljemo ponudu svojih proizvoda, ali i proizvođača sa kojima sarađujemo. Neko ima šangarepu, neko salatu pa da to objedinimo da kupac ima kompletnu ponudu. Lepo se to razvija, prvo smo probali da vidimo kako će ići i pokazalo se kao dobar potez“, objašnjava Mirko.

Mirko primećuje da se tražnja za organskim proizvodima konstantno povećava. On ipak, ne želi da povećava proizvodnju bezgranično, već da dostigne određeni nivo i da se na tom nivou zadrži. Podršku porodice ima. Dok su na početku roditelji bili skeptični, sada od majke ima svu podršku, a otac je još uvek malo rezervisan.

Stalno eksperimentsanje i učenje

On i njegovi drugari konstantno uče i eksperimentišu. Imaju jednu baštu namenjenu samo eksperimentima, gde isprobavaju biljne kulture kako bi mogli da ih proizvedu i kasnije plasiraju na tržište. “U ponudi imam 14 sorti pasulja. Tu smo radili ogled sa Instititutom NS Seme, od kojeg sam dobio seme za oglede i sada imam različite sorte pasulja, imam u ponudi još šargarepu, beli, luk, krompir, peršun, celer, tikvice, krastavac, paradajz, papriku, leblebiju, povrtarski bob“, objašnjava Mirko.

Išao je na obuku za pisanje biznis plana i konkurisao za dobijanje novca kod nevladine organizacije Eneke. Napisali su projekat i prošli veliku konkurenciju od 2.500 projekata, ušli u prvih sto i dobili 200.000 dinara, a taj novac iskoristili su za podizanje plastenika.

Mirko nije pobornik korišćenja zaštitnih sredstava pa čak ni onih organskog porekla. Zna da postoje ta zaštitna sredstva u EU i da za sada ne postoji mogućnost njihove registracije u Srbiji, ali to ga ne brine, jer kaže oni prave svoje prirodne zaštitne preparate od koprive, belog luka, buhača. Ima momka koji je zadužen samo za taj posao. Kada smo ga upitali da li to znači da ima i svoju labaratoriju, Mirko nam je sa smeškom odgovorio da je to “pre neka prostorija gde se mućka“. Od profesorke Branke su dobili knjigu sa sto takvih recepata. Kaže, nije to ništa komplikovano, svako bi te preprate mogao sam da napravi poštujući recepte onako kako su napisani.

A kako izgleda jedan radni dan?

Poručeni paketi

Ovaj mladi poljoprivrednik ustaje svaki dan oko pet ili šest ujutro. Bogat radni dan mu je naročito sreda. Nakon što nahrani koze, kokoške i patke, zalije rasad, a nakon toga sakupi sve internet porudžbine koje kupci treba da pošalju do 10 ujutro. Iskomunicira sa ljudima koji su to sve naručili, obično je to narudžbina od 40 do 50 ljudi. Za to mu treba oko četiri sata. Šalje porudžbinu drugu Vladi koji ima cveklu, Toniju koji ima paradajz i svim ostalim proizvođačima. Sve to treba da bude sakupljeno do uveče u 18 h. Onda se prave paketi i sutradan se sve to razvozi.

I tako Mirko dan za danom grabi za svojim snom, a drugim svojim mladim vršnjacima poručuje: “Organska proizvodnja je kao i svaki drugi biznis, šta znate – možete naplatiti, šta ne znate to morate platiti. Koliko se trudite toliko imate i to su jednostavni principi koji važe svuda. Sve zavisi od vas. Važno je da idete za svojim snom. Da prepoznate šta želite, šta hoćete i da budete istrajni u tome“.

Izvor: AgroKlub

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *