Krompirova zlatica je štetočina biljaka iz porodice pomoćnica – Solanaceae (krompir, paradajz i patlidžan). Ona je veoma plodna, izdržljiva, proždrljiva, pa lako opstaje u svim vremenskim prilikama.

Pravi je primer kako jedna vrsta, ograničena na mali prostor može brzo da se proširi na čitav svet. Otadžbina krompirove zlatice je američka savezna država Kolorado, pa otuda naziv koloradska buba, u kojoj se ona hranila divljim pomoćnicama. Međutim, kada su doseljenici doneli krompir u Kolorado, zlatica postaje najvažnija štetočina krompira i vrlo brzo se proširila na sva područja na kojima se gaji krompir.

Štete pričinjavaju odrasli insekti i larve

Na broj generacija u toku godine utiču vremenske prilike, pa se tako kod nas razvije 1-3 generacije. Na podnebljima do 600 m nadmorske visine obično se godišnje razviju dve generacije, a ukoliko su uslovi povoljni razvije se i treća generacija. Prezimljava kao odrasli insekt u zemljištu, na dubini do 30 cm, u starim krompirištima. Prve prezimele jedinke javljaju se tokom aprila, ali je pojava razvučena i na mesec maj. Do novih krompirišta može da preleti i do 40 km. Ženke su veoma plodne i mogu da polože čak 2.000 jaja. Njihova jaja su narandžasta i obično su položena u grupama sa donje strane lista. Vrlo su slična jajima bubamara koja bismo trebali da sačuvamo u svojim baštama.

Štete pričinjavaju odrasli insekti, ali i larve koji se hrane lišćem krompira i posredno kao prenosnici različitih virusa koji izazivaju oboljenja krompira. Osim krompira zlatice za ishranu koriste paradajz i patlidžan. Životni ciklus mogu da završe i na plavom patlidžanu, dok je lišće paradajza manje pogodno. Na paradajzu može neometano da se razvija ukoliko je paradajz blizu krompira i zlatica se naizmenično hrani na obe kulture. Krompirova zlatica ima malo prirodnih neprijatelja. U ishrani je mogu koristiti jež, krtica i fazan. Grabljive stenice u ishrani koriste jaja zlatice, a efikasna u borbi protiv zlatice je i gljivica Bauveria bassiana. Pripremaju se, takođe, i preparati sa sporama te gljivice koji služe za suzbijanje krompirove zlatice.

Kako se boriti protiv krompirove zlatice?

Postoje različite metode suzbijanja krompirove zlatice, a uništavanje tih štetočina treba da počne već u proleće. Svakako je preporučljivo da se poštuje plodored, odnosno da se krompir ne gaji na istom mestu 4-5 godina. Kada smo posadili krompir u čašice od jogurta treba staviti sveže oguljenu koru krompira, ali tako da bude ispunjena 1/3 čašice. Ovako pripremljene čašice potom treba zakopati između redova krompira i to tako da je ivica čašice u ravni s površinom zemljišta. Nakon 3-4 dana trebalo bi obići čašice i pokupiti insekte koji su u njih upali. Redovno treba menjati kore krompira kada se osuše.

Krompirove zlatice ne mogu da podnesu miris trule lukovine crvenog luka. Prilikom sadnje pored krtola možete staviti i malo lukovine, ona će da truli i mirisom će terati zlatice. Biljne vrste kao što su ren, kamilica i pasulj svojim mirisom odbijaju zlatice. One ne podnose ni miris četinara, a naročito bora. Usitnjena borova kora može se rasuti između biljaka ili se može napraviti preparat od borovih iglica. Biljke krompira takođe se mogu malčirati koprivom. Ta biljka, svojim žarećim dlačicama, sprečava zlatice da se uvuku u zemljište tokom najtoplijeg dela dana.

U borbi, takođe, može pomoći i preparat od samih zlatica. Potrebno je skupiti odrasle insekte u posudu od 1 litra, pa potom te zlatice potopiti u posudu sa 20 litara vode i zatvoriti. One će da uginu i neko vreme će plutati, a zatim potonuti na dno. Potrebna je gotovo jedna sedmica da se to dogodi. Posle toga preparat je spreman za upotrebu, ali se odlikuje visokom koncentracijom i potrebno ga je razrediti vodom. Nerazređen preparat može da spali lišće krompira. Taj preparat neophodno je razrediti prvi put u odnosu 1:1, drugi put u razmeri 1:2, a treći put u odnosu 1:3. Proverite na jednoj biljci krompira kako reaguje na preparat, to jest da li ga je potrebno dodatno razrediti. Razne sorte krompira različito reaguju i potrebno im je prilagoditi koncentraciju preparata.

Rastvor pepela je takođe efikasan. Najpre se 2 kg pepela rastvori u 10 litara vode, a zatim 1 litar tog rastvora treba rastvoriti u 10 litara vode i tretirati biljke. Za tretiranje krompira mogu da se koriste i preparati od listova duvana, odnosno topole.

Kada treba tretirati krompir?

Tretiranje se sprovodi kada se listovi krompira osuše od jutarnje rose. U zavisnosti od napada i primenjenog preparata tretmane je potrebno ponavljati svakih 5-10 dana ili u zavisnosti od stanja u krompirištu. Poslednje tretiranje biljaka treba obaviti najmanje 20 dana pre vađenja ili berbe.

Autorka: Ranka Vojnović

Izvor: Agroklub

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *