Organska proizvodnja trebalo bi da u toku sledeće godine bude finansirana iz agrarnog budžeta Republike Srbije sa tri puta više novca, međutim ima li ona budućnost u Srbiji?!

Primer da organska proizvodnja u Srbiji može biti vrlo uspešna je farma organskog mleka koja se nalazi u Čurugu. Na godišnjem nivou, na toj farmi, proizvede se oko šest miliona litara sirovog organskog mleka. Sa tom količinom proizvedenog organskom mleka, ova farma je po veličini treća u Evropi i jedina u našoj zemlji koja se bavi ovom proizvodnjom.

U 2020. oko 350 miliona dinara za organsku proizvodnju

U svetu je organskoj proizvodnji posvećeno oko tri miliona proizvođača, a u toku 2017. godine je zemljište pod tom proizvodnjom poraslo 20 odsto. U Srbiji je, ipak, u ovoj godini od 51,7 milijardi dinara u agrarnom budžetu za organsku proizvodnju izdvojeno samo 108 miliona dinara. U 2020. godine, kako je najavljeno, za ovu namenu trebalo bi da bude opredeljeno 350 miliona dinara.

Generalna sekretarka Nacionalne organizacije za organsku proizvodnju “Serbia organika” Ivana Simić smatra da se najavljena sredstva za organsku proizvodnju najviše odnose na organsku biljnu proizvodnju.

“Mislim da se to uvećanje od dva i po do tri i po puta, koje je ministar najavio, najviše odnosi na organsku biljnu proizvodnju. U organskoj proizvodnji davanja idu na biljnu proizvodnju, na stočarsku proizvodnju, zajedno sa pčelarstvom i na sertifikaciju organske proizvodnje, ali za to ne idu iz tog budžeta. Znači imamo mere koje su namenjene biljnoj i stočarskoj proizvodnji”,ocenjuje Simić.

Poljoprivreda u Srbiji je bila slabo ili nikako izložena hemijskim tretmanima jer nije bilo dovoljno finansijskih mogućnosti za takav korak, ali se to, ipak, u ovom slučaju pokazalo kao dobra stvar jer, zbog neprimenjivanja hemijskih preparata u proizvodnji, zemlja u Srbiji odgovara razvoju organske proizvodnje.

U Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) smatraju da naša zemlja ima mnogo potencijala za razvoj organske proizvodnje.

“Treba da se fokusiramo upravo na proizvodnju organske hrane i proizvode sa oznakom geografskog porekla, jer bi po tom kvalitetu bili prepoznatljivi i u Evropi i u svetu,” ukazao je pre dva meseca na konferenciji koju je u Beogradu organizovala EBRD šef agrobiznis sektora za Srednju i Jugoistočnu Evropu u toj banci Miljan Ždrale.

Organskom proizvodnjom u Srbiji bavi se oko 6.000 domaćinstava

Trenutno je u našoj zemlji pod organskom proizvodnjom svega 0,4 odsto obradivog zemljišta, askoro 100 odsto organskih proizvoda nastalih u Srbiji svoj put nađe na inostranom tržištu.

“Ni u narednoj godini ne treba očekivati da će sredstva za organsku proizvodnju otići u investicije, nego u biljnu proizvodnju i stočarstvo. U tim merama imate direktna davanja u poljoprivredi. Ona su u biljnoj proizvodnji ono što ide po hektaru biljne površine, a direktna davanja u stočarstvu idu po grlu životinje. I imate mere koje se zovu investicije u proizvodnju, u nabavku raznih mašina, u preradne kapacitete. Tu do sada organska proizvodnja nije imala posebnu liniju,” napominje Simić.

Ona dodaje da za te podsticaje mogu konkurisati i organski i konvencionalni poljoprivrednici.

“Organska proizvodnja je vezana za konvencionalnu, a Zakon o podsticajima kaže da u organskoj proizvodnji može da se dobije minimum 40 odsto više u odnosu na konvencionalnu. Taj procenat je, međutim, povećan. U 2017. godini on je iznosio ne 40 odsto, nego 70 odsto više, dok je ove godine organska dobila 120 odsto više. Znači ako vam je u konvencionalnoj podsticaj 4.000 dinara po hektaru, u organskoj proizvodnji je to 120 odsto više, kada je reč o podsticajima u biljnoj proizvodnji,” ističe ona.

Domaći organski proizvođači svoje proizvode najviše su plasirali u toku prošle godine potrošačima iz Nemačke, Holandije i Italije, a vrednost izvezenih organskih proizvoda u 2018. iznosi 27,4 miliona evra što je za 18,6 odsto više u odnosu na godinu ranije. Na ovim tržištima našle su se organska smrznuta malina, kupina i višnja i koncentrat jabuke iz Srbije, a među njima je dominirala smrznuta malina.

U našoj zemlji je trenutno oko 6.000 domaćinstava usmereno na organsku proizvodnju, te stručnjaci ocenjuju da se ne može očekivati da ova vrsta proizvodnje dostigne nivo konvencionalne u sledećih pet do deset godina, piše Sputnjik.

Izvor: Agroklub

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *