Uvođenje biološki aktivnih biljaka – „biljke prijatelji” u organsku proizvodnju može biti višestruko korisno. Pri tome naročito treba istaći njihovu ulogu u biokontroli štetočina, privlačenjem prirodnih neprijatelja, repelentnim i atraktantnim delovanjem (kao mamci). Jedna od takvih vrsta koja pruža zaštitu usevima je i buvač (Pyrethrum cineraiaefolium Trev). ZS_buh3Ova biljka poznata je u narodu i kao buhač, buvara, divlja barutica itd. Sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom koji nisu štetni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke, pa zahvaljujući toj osobini nalazi primenu u organskoj poljoprivredi. U okviru bioloških mera koje se sprovode u organskoj proizvodnji u našoj zemlji sporadično se upotrebljava. Modeliranje optimalnog načina korišćenja, imajući u vidu njegovo delovanje i biološke osobine kao i potrebe gajenih biljaka zadatak je struke za naredni period.

Jedinjenja piretrina u cvetovima

Buvač deluje repelentno zbog toga što njegovi cvetovi sadrže sastojke u obliku estara piretrina I i II i cinerina I i II. U literaturi se navodi da jak miris ovih cvetova odbija mrave, komarce, vaši, muve, stenice i krompirovu zlaticu. ZS_kzPo biološkim osobinama višegodišnja je polužbunasta biljka koja može da naraste i do 80 centimetara. Ima veoma razvijen žiličast korenov sistem koji duboko prodire u zemlju čvrsto je vezujući. Na jednoj biljci može da se formira veliki broj jednogodišnjih stabala (i do 400) koja se završavaju sa po jednim glavičastim cvetom. Cvetanje počinje krajem maja, a završava se do jula.

Za potrebe sprovođenja bioloških mera u organskoj biljnoj proizvodnji buvača se može koristiti tako što se rasadi između redova gajenih biljaka ili se njim zasnuje cvetni pojas. Osim repelentnog delovanja, zahvaljujući nadzemnoj biomasi (zeleni ili suvi malč), dobar je i pokrivač zemljišta koje štiti od erozije i korova.

Setva u hladne leje u martu

Na istom zemljištu buvač ostaje sedam do osam godina, pa se zbog toga gaji izvan plodoreda. Pre ponovne sadnje na istoj parceli treba godinu, dve gajiti neki drugi usev. Osnovna obrada obavlja se u jesen. Đubri se stajnjakom, 25-30 tona po hektaru.Tanacetum cinerariifolium - Dalmatinische Insektenblume 1 U proleće se jednom do dvaput kultivira, a zatim podiže zasad.Uglavnom se razmnožava semenom, preko rasada, koji se proizvodi u hladnoj, ili polutoploj leji. Za metar kvadratni leje utroši se šest do osam grama semena, a za sadnju hektara potrebno je proizvesti rasada na 60-80 kvadratnih metara leja. U polutople leje seje se u februaru, a u hladne u martu. Rasad stasava za rasađivanje za osam nedelja, kada biljke imaju šet do osam listova. Sadi se krajem aprila, ili početkom maja. Međuredni razmak je 40-70, a u redu 20-40 centimetara. Kod nas se na hektar zasadi oko 100.000 biljaka. Nega se svake godine sastoji od dve do tri međuredne kultivacije i okopavanjna. Prve godine buvač slabo cveta i donosi mali rod. Tada treba samo dopuniti prazna mesta gde se rasad nije primio.Tanacetum_cinerariifolium_Insektenblume Normalan prinos donosi od druge do šeste godine. Cvetanje počinje krajem maja i traje 15-20 dana. Optimalno vreme za berbu je kada je 75 odsto cvetova jedne cvasti u cvetanju. Bere se ručno, otkidanjem cvasti po lepom i sunčanom vremenu. U SAD i Rusiji postoje posebni uređaji za berbu. Kod nas se kosi zajedno sa glavicama, pa se zatim cvasti otkidaju pomoću sprave u obliku grebena. Sa njom za osam sati jedan radnik može otkinuti oko 35 kilograma glavica. Prosečan prinos je oko 400 kilograma suvih glavica po hektaru. Glavice se jedan dan suše na suncu, a zatim prenose u suvu i promajnu prostoriju gde ostaju do potpunog sušenja. Mogu se sušiti u sušarama. Osušene cvasti čuvaju se do upotrebe na suvom mestu, u dobro zatvorenim vrećama.

 

Dr Vladan Ugrenović

Institut Tamiš Pančevo

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *