Poseta organskim farmama u Nemačkoj 13-17. maja 2023.
Petodnevna edukativna ekskurzija u Nemačku obuhvatila je obilazak tri odabrane farme koje se bave organskom poljoprivredom po principima dinamičkog agrošumarstva, od kojih je jedna ogledno polje Univerziteta u Gisenu, a koje predstavljaju primere dobre prakse. Sufinansirana je iz programa “Organic Trade for Development ” odnosno projekta pod nazivom „Uspostavljanje održivog lanca vrednosti i odgovarajućeg inovativnog sistema proizvodnje suncokreta u uslovima klimatskih promena“, a organizovana od strane Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede. U ovaj obilazak pošli su učesnici samog projekta iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Vojvođanskog klastera organske poljoprivrede, kompanije Halba, poljoprivredni proizvođači, predstavnici Razvojno istraživačkog centra Login EKO kompanije, predstavnici Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Educons Univerziteta, Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, predstavnici Helvetasa, kao i drugi zainteresovani poštovaoci organske poljoprivrede
Prva farma koju smo obišli je farma Sonnenwald Hof centra za regenerativnu poljoprivredu. Ova farma je deo zajednice Sonnenvald u Šernbahu i predstavlja istraživački centar za regenerativnu poljoprivredu, pri čemu je fokus na kombinovanju održive produktivnosti sa zaštitom klime i očuvanjem prirode, kao i sa solidarnom odgovornošću. Na početku obilaska Bastian Pellhammer iz Ecotop-a održao nam je radionicu na temu dinamičkog agrošumarstva, a zatim smo iskustva sa ogleda u Srbiji podelili sa svim prisutnima. U nastavku posetili smo ogledna polja ove farme, agrošumarske sisteme koji su podignuti prema principima dinamičkog agrošumarstva odnosno sintropske poljoprivrede, zatim plastenike i stočarsku proizvodnju.
Farma Gladbacher Hof koja predstavlja istraživački centar ali i samoodrživu farmu Univerziteta Justus Liebig u Gisenu bila je naša sledeća lokacija. Sa svojim glavnim granama mlekarstvom i semenarstvom, ova organska farma predstavlja osnovu za nastavnu i istraživačku delatnost. Osnovna ideja farme u Gladbacherhofu je cirkularna ekonomija. Osmopoljni plodored pored semenskih žitarica i krompira služi i za proizvodnju stočne hrane. Deo ženskih teladi se gaji za potomstvo, dok se drugi deo prodaje. Telad se prodaje za tov. Životinje isporučuju organsko đubrivo za travnjake i oranice sa stajnjakom i tečnim stajnjakom. Kao nastavni i istraživački objekat, Gladbacherhof prvenstveno služi za nastavu i istraživanje u organskoj poljoprivredi. Ovde studenti uče o poljoprivrednoj praksi. Pored optimizacije poljoprivrednih procesa sa visokim rezervama humusa, jedan fokus terenskih istraživanja je istraživanje uticaja poljoprivrede na klimu. Predstavljen nam je sam koncept funkcionisanja ove farme, a zatim smo obišli ogledna poja i različite agrošumarske sisteme čija je svrha ispaša za muzne krave. Posetili smo doradni centar u kom se dorađuju žitarice, kao i robotizovanu farmu krava u okviru ovog centra.
Poslednjeg dana posetili smo Gut & Bosel centar za poljoprivredu i šumarstvo koji se prostire na 3000 hektara, a nalazi se istočno od Berlina. Fokus ovog centra je na restauraciji zemljišta, bavi se različitim metodama multifunkcionalne i precizne poljoprivrede: od holističkog upravljanja pašnjacima, kompostiranja, sintropskog agrošumarstva i konverzije šuma do razvoja novog softvera i tehnologije. Ova farma sarađuje sa univerzitetima i istraživačkim institutima i radi na prikupljanju podatke i iskustva o multifunkcionalnoj poljoprivredi koje želi da učini dostupnim drugim poljoprivrednicima. U okviru posete videli smo njihove agrošumarske sisteme, istraživačko kompostiranje, kao i ratarsku proizvodnju prema principima združene setve.
U okviru ove posete svi prisutni imali su prilike da steknu uvide i podele svoja iskustva iz oblasti organske proizvodnje, kao i naprednih praksi u okviru iste. Proizvođači su razmenili kontakte sa proizvođačima, a kolege iz naučnih institucija uspostavile važne veze za budući međunarodni istraživački rad. Na kraju putovanja svi prisutni posetili su grad Drezden, smešten u dolini reke Labe, dvadesetak kilometara od granice sa Češkom. Zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja poznat je pod nadimkom „Firenca na Labi“ (nem. Elbflorenz), čuven po svojim građevinama iz doba baroka i umetničkim zbirkama.
