Edit Content

About Us

We must explain to you how all seds this mistakens idea off denouncing pleasures and praising pain was born and I will give you a completed accounts off the system and expound.

Contact Info

Prirodan uzgoj i suzbijanje bolesti paradajza

Prirodan uzgoj i suzbijanje bolesti paradajza

Biljke paradajza dobro rastu sa šparglama, celerom, mahunarkama, lukom, peršunom, prazilukom i krompirom. Paradajz nemojte da sadite zajedno sa krastavcima, komoračem, graškom i cveklom. Oko paradajza posadite neven (Calendula) da biste smanjili najezdu belih vaši.

Semenu paradajza treba toplota da bi proklijalo. Za rani početak rasta u januaru ili februaru seme treba posejati u korita ili posudice sa setvenim supstratom i držati u zagrejanom klijalištu. Kad biljka stvori 3-4 listića presadite je u veće posude. Sorte koje rastu napolju dobro učvrstite, a one koje se gaje u stakleniku posadite u uzgojnim kesicama. Kad prođe opasnost od mraza, biljke presadite na otvoreno.

Uloga rezervoara s vodom

Paradajz zahteva redovno i obilno zalivanje. Kako biste biljkama garantovali dovoljno vode, u zemlju, blizu baze svakog koca, umetnite malu saksiju za cveće, u koju svakog dana sipajte vodu. Kada se saksija napuni, voda će polako oticati u zemljište blizu biljaka. Takođe, možete ukloniti vrh s vrata plastične flaše zapremine 2 litra. Odsečete flašu na pola i gurnete je vratom u zemlju. Vodom je punite svaki dan. Tokom sezone rasta paradajz treba redovnoprihranjivati, pa rezervoar možete iskoristiti i za dodavanje hraniva rastvorivog u vodi. Biljke možete hraniti đubrivom od koprive ili gaveza.

Značaj malčiranja

Poput mnogih drugih kultura, biljke paradajza, takođe, moraju da budu prilično razmaknute zbog njihovog volumena. Zemljište u njihovoj bazi dobro je prekritimalčem. Upotrebite slamu, lišće gaveza ili koprive, odnosno komadiće kore drveta, a sloj neka bude debeo do 5 cm. Malč će ugušiti korov i pomoći u zaustavljanju preteranog isparavanja vode s površine zemljišta. Malčirajte samo na vlažnom zemljištu da biste zadržali postojeću vlažnost jer će u suprotnom biti onemogućen prolazak kišnice do korenja, pa će ionako suvo zemljište i dalje ostati suvo.

Paradajz traži podupiranje

Kočeve treba čvrsto zabiti u zemlju, na razmak od 60-ak cm, tako da biljke imaju dovoljno prostora za rast. Oko 10 cm ispred svakog koca potrebno je iskopati rupice za sadnju i u njih staviti biljke, naginjući ih malo prema kočevima. Zalijte biljke a zatim nežno pritisnite zemlju oko njih, pazeći da ne oštetite stabljike. Kada biljke malo porastu počnite da ih vežete za kočeve kako biste im ponudili oslonac. Radite to redovno, naročito ako gajite visoke sorte paradajza, takozvane kordonske tipove.

Kočevi i šatori

Paradajz kordonac ima običaj penjanja ili puzanja, pa većini sorti treba neki oblik oslonca. Usmeravanje kordonca na gore znači da će on zauzimati manje prostora na zemlji, ali i da će izbeći štetno dejstvo vlažnog zemljišta koje podstiče razvoj bolesti.

Koristite kočeve ili štapove od leske, duge barem 1,5 metar i zabijte ih u zemlju blizu baze svake biljke. Kako biljka raste, stabljike joj rafijom ili špagom vežite za stubove. Stabilnost kočeva obezbedićete njihovim postavljanjem u grupu od 3-4 komada. Nagnite ih prema središtu i čvrsto vežite na vrhu, tako da budu postavljeni u obliku šatora po kojem će biljke rasti. Šator je dobro rešenje i ako vaš paradajz raste u ukrasnom vrtu.

Neke sorte paradajza rastu u obliku grma pa im ne treba oslonac. U bašti ih nije dobro pustiti da rastu po zemlji jer bi im plodovi mogli istrunuti. Možete ih podupreti i prevrnutim drvenim sandukom.

Uređivanje i pinciranje

Biljke paradajza kordonca treba redovno pregledati tokom ključnih faza razvoja i ukloniti sve zaperke koji se pojave u pazusima listova. Ako ih ne uklonimo, biljka troši energiju na stvaranje grma i smanjuje se proizvodnja plodova. Bočni izdanci, na grmolikim sortama paradajza se ne pinciraju jer kasnije nose plod.

Doping za paradajz

Kad paradajz počne da cveta tada treba staviti 2 kašikemagnezijum sulfata („gorka so“) u 5 litara vode i taj rastvor prosuti po zemljištu oko biljaka. Magnezijum i sumpor iz tog jedinjenja podstaći će zdrave plodove.

Podstaknite dozrevanje

U kasno leto ili ranu jesen uklonite lišće koje zasenjuje plodove paradajza, pa zbog nedostatka sunca usporava njihovo zrenje. Upotrebite ploče kojima se svetlost odbija prema plodovima. Ploču prekrijte aluminijumskom folijom, stavite uz oslonac i nagnite tako da hvata sunčeve zrake i odbija ih prema dozrevajućim plodovima.

Iskoristite zaperke

Zaperci paradajza, baš kao i ostali zeleni delovi biljke, imaju jak miris. Pri najmanjem dodiru, iz sitnih žlezda na površini biljke, oslobađa se obojena mirisna materija koja se može iskoristiti za zaštitu drugog povrća od baštenskih štetočina. Ako zaperke paradajza stavite na listove kupusa ili neke druge kupusnjače, miris paradajza oteraće leptire kupusare i druge leptire. Zato na listovima više neće biti proždrljivih gusenica.

Dozrevanje nakon berbe

Ako paradajz ujesen napolju sporo dozreva, možda morate ubrati plodove da izbegnete štetu od mraza. Unesite ih u suvu prostoriju, bez mraza, i stavite u smeđe papirne kesice, novine ili kutiju od voća.

Proizvedite sopstveno seme

Meso zrelog paradajza stavite u teglu i dodajte malo vode. Na površini tečnosti uskoro će se oblikovati beličasti bakterijski sloj. Posle 36 sati dodajte još vode i promešajte tu tečnost. Taj fermentacioni proces odvaja semenke od mesa i semenke će potonuti na dno tegle. Procedite tečnost kroz sito, isperite semenke pod slavinom i ostavite ih na komadu kuhinjskog papira da se osuše.

Autorka: Renata Dragović

Izvor: Agroklub

Ostavite komentar