Zaštitno-izolacioni pojasevi u organskoj proizvodnji predstavljaju prostornu izolaciju jedne proizvodne jedinice. To je omogućeno primenom pojasa biljaka između površina sa organskom i konvencionalnom proizvodnjom. Osnovna svrha je da se spreči uticaj primene sintetičkih sredstava, koja se koriste u okruženju.

„Zaštitno-izolacioni pojas treba da zauzima rubne delove parcele pod organskom proizvodnjom, kako bi se u potpunosti izolovala od okolnih parcela pod konvencionalnom proizvodnjom“, ističe Valentina Aleksić, dipl.ing. melioracija zemljišta i voda.

Kako zasnovati zaštitni pojas?

Ovakvi zaštitni pojasevi se podižu isključivo od jednogodišnjih ili višegodišnjih zeljastih ili žbunastih vrsta. Doprinose očuvanju biodiverziteta i uvećanju staništa korisnih organizama, pružajući utočište, gnezda i izvore nektara i polena, a za uzvrat pružaju veliku korist samoj proizvodnji.

Da bi se zasnovao zaštitni pojas, potrebno je obraditi zemljište – zimsko oranje na dubinu od 30 cm, a zatim se u proleće vrši predsetvena priprema. Setvu se obavlja u jesen ili proleće – do 10 redova sa obe strane parcele. Rastojanje između redova iznosi 15 cm -70 cm. Biljke sa atraktantnim delovanjem (mamci) seju se i sade u trakama širine 1-2 m po obodu parcele ili po dužini. Pojasevi bi trebalo da presecaju duže parcele, na rastojanju koje se određuje u zavisnosti od dometa delovanja korisnih insekata.

Značaj eko-koridora u organskoj proizvodnji

Kako održavati zaštitni pojas?

Kako navodi Aleksićeva, održavanje zaštitnog pojasa je bitno, kao i kod svakog useva, pa merenege treba da budu redovne. Zbog toga se posebna pažnja posvećuje:

  • mehaničkom uklanjanju invazivnih vrsta korova, posebno kod jednogodišnjih biljaka;
  • međurednom kultiviranju, koje je u godini zasnivanja potrebno izvesti do momenta sklapanja redova, a zatim sledi okopavanje;
  • žetvi – koju je važno obaviti u skladu sa tehnologijom gajenja biljne vrste.

Biljke prijatelji

Biljke prijatelji su biološki aktivne biljke, koje imaju ulogu u biokontroli štetočina, privlačenjem prirodnih neprijatelja, repelentnim i atraktantnim delovanjem (kao mamci). Jedna od njih je i buvač (Pyrethrum cineraiaefolium Trev), poznata i kao kao buhač, buvara, divlja barutica itd.

„Buvač sadrži sastojke sa insekticidnim dejstvom, koji nisu štetni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke, pa zahvaljujući toj osobini nalazi primenu u organskoj poljoprivredi. Ipak, u našoj zemlji sporadično se upotrebljava“, kaže Valentina.

Zasnivanje zaštitnih pojaseva začinskim biljem, pored biološke opravdanosti, može i ekonomski da opravda upotrebu ove metode, jer je potražnja za proizvodima od ovih biljaka u svežem i suvom stanju u stalnom porastu.

„Kod parcela koje su u blizini konvencionalne proizvodnje, treba birati biljne vrste koje imaju robusnu nadzemnu masu i idu u visinu (npr. morač) kako bi se usevi što efikasnije zaštitili. Površine koji su same po sebi izolovane od okolnih zagađivača treba da su oivičene pojasevima od medonosnih vrsta, koje luče velike količine nektara u cilju privlačenja insekata oprašivača. Insekti oprašivači u velikoj meri potpomažu samu poljoprivrednu proizvodnju, a zaštitni pojasevi im pružaju utočište te dolazi do ‘ozdravljenja’ biodiverziteta„, napominje Valentina Aleksić.

Cvetni pojasevi

Cvetni pojas predstavljaju trake odabranih biljaka cvetnica, koje svoju funkciju ostvaruju kroz obezbeđivanje staništa i zaštitu mnogih korisnih organizama. Privlači organizme, koji mogu da budu alternativa prouzrokovačima bolesti – umesto da se hrane gajenim biljkama, hrane se biljkama zaštitnog pojasa.

„Cvetni pojasevi se zasnivaju duž ili unutar polja i obično od mešavine jednogodišnjih biljaka koje cvetaju u različito vreme. Kako bi pojas konstantno bio u cvetu, seje se mešavina cveća (npr. kamilica, neven, maslačak, facelija). Ovakvi pojasevi mogu se zasnivati u proleće ili u jesen“, zaključuje Aleksićeva.

Autorka:Aleksandra Kekić

Izvor: Agroklub

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *