Zemljače, ako si bez posla, vrati se u svoje rodno selo, očisti put i njivu od korova, a kad osetiš rodnu zemlju među prstima, shvatićeš da si i ti deo ovog sela“ – ovo je poruka koja se može pročitati na fotografiji Stanimira Bate Veskovića, vlasnika poljoprivrednog gazdinstva Organska Hrana PG Vesković na zvaničnoj Fejsbuk stranici njegovog gazdinstva.

Vesković je rođeni Beograđanin-Zemunac i samo je na prvi pogled neobično što je ovu poruku postavio na fejsbuk jer su ljubav prema prirodi i selu, očuvanju tradicije nešto što gaji u sebi od ranih dana. Bata je otac troje dece, a godinama unazad je kupovao zemlju na Ravnoj Gori, u Teočinu i danas poseduje zemlju koja se prostire na više od deset hektara. Bavi se organskom proizvodnjom već osam godina. Kako uspeva da balansira između porodice koja živi u Beogradu i imanja, on najbolje zna. Kaže, nema posebnog recepta za to. Kao i za sve u životu, tajna je udobroj organizaciji i planiranju.

Prema njegovim rečima, želja njega kao domaćina je da se stvori uzjamno poverenje između potrošača-kupaca i proizvođača, što u velikoj meri i ostvaruje poštovanjem konzumenata i njihovih potreba za kvalitetnom i zdravom hranom.

Umesto pluga, zemlju obrađuje podrivačima i tanjiračama

Proizvodi krompir, heljdu, kukuruz beli (osmak), speltu, malinu, aroniju, jabuku, šljivu, trešnju, boraniju, pasulj, šargarepu, beli luk, crni luk, cveklu, orah i brojne druge vrste. Sve njegove proizvode sertifikovala je sertifikaciona kuće Eko Cert, a paleta proizvoda je raznovrsna.

Sve naše proizvode možete kupiti direktno od nas, možete doći na gazdinstvo koje se nalazi u Teočinu planina Suvobor. Ako se odlučite da nas posetite u toku sezone berbe i vađenja useva možete osetiti posebno zadovoljstvo i samostalno napuniti svoju korpu direktno iz prirode. Ili možete iste kupiti na našim tezgama, na pijaci Organske Hrane u bloku 44 i na pijaci na Banovom brdu„, kaže on.

Kada je reč o proizvodnji, Bata nije pristalica oranja zemlje. Obrađuje je podrivačima i tanjiračama, gde je prethodno bačen malč od žetvenih ostataka heljde ili spelte kao i od kukuruza. Kukuruz osmak se ručno okopava da bi se uništio korov, tako da to dosta iziskuje radne snage i materijalnih sredstava. Ove godine se odlučio da seje i organsku čičoku i još par organskih povrtarskih kultura. „Čičoka je jako zdrava i koriste je dijabetičari, jer smanjuje nivo šećera. Potražnja je jako dobra. Nadam se da ću uspeti ove godine da zasadim i organsku ribizlu. Mi imamo dosta razgranatu mrežu naših cenjenih kupaca„, ističe Vesković.

U zaštiti svojih proizvoda, Vesković koristi kao i drugi organski proizvođači, prirodne preparate. Prema njegovim rečima baza svega je dobra priprema zemljišta i čišćenje od korova. Za suzbijanje bolesti tipa plemenjača, pepelnice, antkrozne i lisne pegavosti koristi čorbu rastavića, belog i crnog luka, buhač, ekstrakt maslačka i bordovsku čorbu.

Mešovite kulture obezbeđuju veći prinos jer se bolje iskorišćava zemljište i manje iscrpljuje, svaka od biljaka se bolje razvija, ukus je bolji zbog delovanja suseda i bolje se štite od bolesti i štetočina. Međutim, kao i u svetu ljudi i među biljkama ima dobrih i loših suseda pa nije svejedno koje ćete da uparite. Neke ukrasne, lekovite i začinske biljke se seju sa povrćem i voćem da ih zaštite jer stvaraju materije koje su smrt za mnoge mikroorganizme, a i odbijaju štetočine i izazivače bolesti“, objašnjava Vesković.

Potrebna poljoprivredna banka

Bata smatra da je velika šansa Srbije u organskoj proizvodnji, pod uslovom da država stvarno ulaže uorgansku proizvodnju. „Bez pomoći države nema napretka u organskoj proizvodnji, a stanje je takvo da gotovo da nema podrške Ministarstva poljoprivrede u ovom poslu. Teško je doći do sredstava iz EU fondova, ja bar nisam došao do nijednog„, objašnjava tešku poziciju poljoprivrednih proizvođača Vasković i nastavlja: „odnos prema selu država treba u potpunosti da promeni. Treba se rukovoditi starom poslovicom – bogato selo, bogata država. Ali, kod nas je sve naopako„.

Prema njegovim rečima država treba da uvede subvencije koje će stimulisati organske proizvođače, da bi mogli kupiti mehanizaciju pod povoljnim uslovima, kao i sadnice ili seme.“Ne kao sada sa kamatom od šest odsto na godišnjem nivou (odnosi se na mehanizaciju) što je po meni skandalozno. Po meni treba da se formira neki agrarni fond od strane države ili neka Agro banka u državnom vlasništvu, koja bi stvarno davala prave subvencije koje bi se ogledale u do 50 odsto od vrednosti mehanizacije„, predlaže ovaj proizvođač.

I am text block. Click edit button to change this text. Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit. Ut elit tellus, luctus nec ullamcorper mattis, pulvinar dapibus leo.

Heljda, spelta, kukuruz „osmak“

Omiljeni Batini proizvodi su heljda i spelta. Prema njegovim rečima, nijedna druga žitarica kao heljda ne sadrži tolike količine mineralnih sastojaka kao što su kalijum, fosfor, kalcijum, a nisu zanemarljive ni količine magnezijuma, natrijuma i gvožđa. Od heljdinog semena pravi se izuzetno hranljivo crno brašno, koje može da se koristi za pravljenje kora, rezanaca i testa za hleb, kao i kolače.

Jela od heljde snižavaju visok krvni pritisak i to je jedan od najvećih kvaliteta i lekovitih dejstava. Cvet heljde je dobar kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Plod heljde je ukusan. Mnogi lekari su dokazali da je heljda idealna namirnica za spremanje zdravih i dijetalnih jela„, dodaje on.

Organsko poljoprivredno gazdinstvo našeg sagovornika u ponudi ima brašno heljde. Heljda je mlevena na vodeničnom mlinu sa malim brojem obrtaja mlina, te su najhranjiviji sastojci sačuvani. Ona je i prosejana i veoma je dobrog kvaliteta. Ne manje važni proizvodi su i organska malina, gde je kvalitet i ukus, kako kaže, kao „nebo i zemlja“ u odnosu na konvencionalnu, kao i kukuruz „osmak„, u narodu poznat kao „staklenac“ – stara srpska autohtona sorta, od koje se pravi prava seljačka proja.

Staklenac se kao i ostale sorte kukuruza, bere u oktobru i to najčešće ručno. Ako se, prilikom berbe na njivi, klipovi lome zajedno sa šuškom, onda je neophodno da se, uveče, u dvorištu domaćina obavlja takozvano komišanje (odvajanje šuške od klipova). Nekada je komišanje predstavljalo izuzetan događaj u selu. Na njemu su se okupljali rođaci, prijatelji, komšije. Najveći i najlepši primerci, sa povrnutom i zapletenom šuškom se kače ispod strehe, na južnoj strani kuće ili ambara, da bi se sačuvali za seme. I tako, svake godine, iz generacije u generaciju.

Izvor: AgroKlub

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *