Jagoda je privredno najznačajnija vrsta iz grupe jagodastih voćnih vrsta . Ima mnogo prednosti u odnosu na druge vrste voća. Prvenstvena prednost jagode je u tome što njeni plodovi sazrevaju vrlo rano , rano počne da rađa i daje dobre i stabilne prinose.

Zahvaljujući svojim biološkim karakteristikama jagoda se može saditi tokom cele godine. Vreme sadnje jagode zavisi prvenstveno od klimatskih uslova. U našem regionu za podizanje komercionalnih zasada koristi se letnja sadnja . Za ovu sadnju su najpogodniji prva dekada jula do sredine pa i kraja augusta. Bokor  će  se tada  dobro  razviti  I  formirati  cvetne  pupoljke  za  narednu  godinu. Jagode posađene u ovom intervalu već naredne godine mogu dati prinos i do 10000kg/ha. Zatim olakšana je borba protiv korova , manje mogućnost širenja virusnih oboljenja, a može i parcela da se iskoristi dva puta, jer je jagoda tada postrni usev.

Za  letnju  sadnju  najčešče  se  koriste  frigo  sadnice  određene  kategorije, takođe  i  kontejnerske  sadnice  koje  pokazuju  odlične  rezultate  jer  imeju  visok  procenat  prijema  nakon  sadnje  zbog  dobre  ukorenjenosti  u  hranljivom  supstratu  i  brže  stupaju  u  rod. Ako sadimo frigo živiće potebno ih je osvežiti držanjem žila u vodi oko 12h , a njih prskati sa vodom.  Neposredno pre sadnje živiće je neophodno pregledati, suve, trule i oštećene odbaciti, a žile prekratiti za 1/3 dužine. Zemljište je neophodno dobro pripremiti ,jer se jagoda zadržava na parceli minimum dve godine, a maksimalno četiri. Neophodno je uraditi agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu nje odraditi đubrenje stajnjakom, a kompleksna đubriva dodavati preko sistema za navodnjavanje. Voditi računa o predusevu , jer na parceli gde je gajen kukuruz, krompir ili paradajz jagodu ne treba saditi u narednih 3-5 godina. Dan uoči sadnje poželjno je obaviti navodnjavanje zemljišta sa oko 30l/m2. Zemljište treba da ima vlažnost 80% od poljskog vodnog kapacite. Sadi se na dubini na kojoj je živić bio u matičnjaku , ali tako da centralni pupoljak bude iznad površine zemljišta. Na kraju sadnje zaliva se sa 0,5 -1l po živiću.

Izvor: PSS AP Vojvodine

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *