Da li možete da zamislite da boravite na jednoj farmi dve godine i da za to vreme steknete praktičnu i teorijsku obuku iz organske i biološko-dinamičke poljoprivrede? Pritom boravak na toj farmi, odnosno smeštaj, plaćate radom na farmi. Nakon dve godine sticanja znanja, farma vas šalje na edukaciju u inostranstvo, najčešće Nemačku. Za odlazak plaćate samo troškove puta, a postoji i mogućnost ostanka, ukoliko to želite.

Život i rad na organskoj farmi

Organska i biološko-dinamička poljoprivreda teži za podesnim zatvorenim sistemom čiji je cilj trajno izdržljiva plodna zemlja. Nešto slično postoji i u Srbiji – zainteresovani za edukaciju iz oblasti organske poljoprivrede imaju mogućnost da se „školuju“ na Iva Farmi u Jaloviku, opština Vladimirovci, koju vodi nemački bračni par Vivijan Šejdler i Budevin Kegels, koji od 2008. godine žive i rade u Srbiji.

Pošto se živi i radi direktno na farmi, učesnici neposredno doživljavaju život u seoskoj zajednici. Ljudi koji rade na farmi se predstavljaju i učesnici dobijaju uvid u socijalni život zajednice. Edukativni kurs uključuje posete drugim organskim farmama. Ceo vodič o edukaciji može da se nađe na web-sajtu škole, a u nastavku možete pročitati neke osnovne podatke o ideji s kojom je škola pokrenuta, o programu, uslovima i troškovima.

Mogućnosti školovanja u inostranstvu

Organska proizvodnja

Kako sve više mladih ljudi želi da napusti grad i preseli se u selo i bavi se organskom poljoprivredom upitali smo Viven Šejdler kako funkcioniše njihova farma. Na farmu se dolazi početkom oktobra i ostaje dve pune godine. Za to vreme učenik stiče znanje iz teorije i praktično iskustvo.

Praktična edukacija traje dve godine. Godinu dana mladi ljudi žive sa nama na farmi i učestvuju u svim poslovima. U drugoj godini šaljemo ih u inostranstvo, uglavnom su to Švajcarska i Nemačka, gde oni vide kako to izgleda na većoj površini, jer u Srbiji baš nema mogućnosti to videti i doživeti na taj način. Druga godina je namenjena specijalizaciji, a učesnici se specijalizuju za voćarstvo, povrtarstvo, pčelarstvo„, navodi Vivijan.

Nedavno je jedan učenik nakon završetka edukacije otišao u severnu Nemačku, a postoji i opcija da tamo ostane u službi. Bitno je da se ljudi uključe i potrude da uđu u taj sistem. Sarađuje se i sa jednom švajcarskom školom na razmeni učenika„, kaže Vivijan, koja je i jedan od glavnih edukatora na Iva-Farmi. Svrha ove obuke jeste da posluži mladim ljudima da se usmere ka proizvodnji zdrave hrane. Školu mogu da pohađaju mladi, starosti od 18 do 30 godina.

Kada se prijaviti?

Zainteresovani svoju prijavu moraju poslati već tokom avgusta. Potrebno je poslati biografiju ali i motivaciono pismo, gde treba da piše šta vas sve motiviše da se bavite ovim poslom, a od svega toga zavisi da li će učenik biti primljen ili ne. Jedan od uslova za boravak na farmi je i poznavanje engleskog jezika jer dolaze međunarodni volonteri. Učenici imaju na farmi i časove nemačkog jezika. Farma obuhvata sve oblasti poljoprivredne proizvodnje – stočarstvo, ratarstvo, povrtarstvo, preradu mlečnih i mesnih proizvoda, pčelarstvo i edukaciju.

Fondacija Biodinamika – čuvanje starih sorti

Čuvanje starih sorti

Trenutno se obrađuje 13 i po hektara, a plan je da se vremenom farma proširi na 20 hektara. Farma nije osnovana sa privatnim kapitalom, već funkcioniše kao neprofitna organizacija i finansira se iz fondova i donacija. Otud i naziv fondacije ove porodice – Fondacija Biodinamika.

Osnivač fondacije smo muž i ja, a počiva isključivo na privatnoj investiciji. Naša Fondacija je osnovana sa ciljem edukacije i zasniva se na čuvanju starih sorti životinja, voća i povrća. Imamo dosta životinja na farmi, mangulice, svinje, balkanske koze i druge domaće životinje, 50 raznih vrsta povrća, radimo semenarstvo i razmenu semena, ali i arhiviranje semena„, navodi Vivijan.

Ovaj bračni par godišnje održi i do 15 seminara. Cena jednog seminara je simboličnih 20 evra, a teme seminara su raznovrsne – uvod u organsku poljoprivredu i biodanimiku, početni radovi u rasadniku na Iva farmi, uključivanje celog pejzaža u lečenju poljoprivrednog dobra, sađenje bašte, mešovita proizvodnja povrća sa plodoredima, kultivisanje biljaka, prepoznavanje kvaliteta zemljišta, reprodukcija i proizvodnja autohtonih semena. Postoji i neka vrsta otvorenog savetovanja gde ljudi koji nameravaju da kupe zemljište ili imaju problema u proizvodnji, traže savet.

Šta je solidarna poljoprivreda i kako funkcioniše?

Organsko pčelarstvo

Plasman proizvoda sa ove farme zasnovan je na principu solidarne poljoprivrede. Solidarna poljoprivreda je poljoprivredni sistem koji gradi jaku i direktnu vezu između proizvođača i potrošača. Kupci imaju priliku da razumeju proces proizvodnje i podržavaju farmere u razvoju farme. Farmer pokušava da proizvede po potrebama članova Solidarnog kruga potrošača hrane.

Trenutno Solidarnu poljoprivredu Iva farme čini 30 porodica. Sistem funkcioniše tako što se jednom nedeljno tim porodicama da ponuda šta se prodaje i ljudi poruče šta žele od te robe. To se zatim pakuje i odvozi toj porodici besplatno, odnosno troškove puta snose ostali članovi udruženja. Cilj je da se u doglednoj budućnosti napravi ponuda paketa za neki fiksni mesečni iznos i to za porodice koje imaju decu, a da taj paket obuhvata meso, mleko, voće i povrće. Žele i da se razvije sistem pakovanja i ambalaže koji je dobar i prihvatljiv za njihove verne kupce u Srbiji.

Izvor: AgroKlub

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *