Prema poslednjim zvaničnim podacima, iz 2017. godine, organska proizvodnja je u Srbiji bila zastupljena na površini od oko 13.500 hektara, što je samo 0,40% ukupno obradivih površina. Kroz bazu organskih proizvoda se želi pomoći proizvođačima da unaprede izvoz, poslovanje, ali i da se poveća broj proizvođaća i površina za uzgoj organske hrane.

Organski poljoprivrednici u našoj zemlji hranu proizvode na 13,5 hiljada hektara. Oni su 2017. godine od izvoza svojih proizvoda ostvarili profit od 24 miliona evra. Kako prenosi RTV, Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organica“ formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača da bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati.

U Srbiji 6,5 hiljada organskih proizvođača

Ta baza podataka, urađena je uz podršku USAID-a, a ona je deo sajta tog udruženja i sada su na njoj dostupni podaci o stotinu individualnih proizvođaca organske hrane, nosilaca sopstvenog sertifikata za kvalitet. Inače u Srbiji postoji 6.500 proizvođača organske hrane a većina njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, dok robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Broj organskih uzgajivača raste

Prema poslednjim dostupnim podacima, iz 2017. godine, organska proizvodnja je bila zastupljena na površini od oko 13.500 hektara, što je samo 0,40% ukupno obradivih površina u Srbiji.  Ivana Simić iz „Serbia organike“ objašnjava da su površine vrlo male, a u odnosu na 2016. godinu one su smanjene za oko 1.500 hektara. Simićeva ističe, da je s druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za nekoliko hiljada. Ona dodaje da je težnja da se u narednih nekoliko godina dođe do 50.000 hektara pod organskom proizvodnjom.

Za 5-6 godina izvoz organskih proizvoda upetostručen

Među organskim proizvodima u našoj zemlji je najviše žitarica, zatim voćapovrća i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja. Ivana Simić napominje da Srbija trenutno najviše izvozi sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvodnje, smrznuto voće pre svega jagodičasto. Ona naglašava da izvoz neprekidno raste, i za 5-6 godina je upetostručen. Za godinu dana, u 2017. je porastao za 4,5 miliona evra i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Naši proizvođači uglavnom izvoze u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do Sjedinjenih Američkih Država, Kanade i Japana.

Ideja da na jednom mestu postoje podaci o svim organskim proizvođačima

U bazi organskih proizvođača i prerađivača nalaze se podaci o površinama, statusu i standardima koje proizvođač poseduje, zatim informacije o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a premda postoji veliko interesovanje stranih kupaca, ti podaci će moći da se pročitaju i na engleskom jeziku. Simićeva kaže da je ideja da se omogući bolja saradnja primarnih proizvođača i prerađivača, da se ne bi događali da uvoze ono što mogu i ovde da kupe. Drugi cilj je da se unapredi izvoz, tako što bi svi proizvođači bili sakupljeni na jednom mestu a njihovo poslovanje olakšano i poboljšano.

Najavljene i izmene Zakona o organskoj proizvodnji

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenjuje da je sektor organske proizvodnje važan, a on ima veliki potencijalza razvoj. On dodaje da pored izvoza Srbija mora da ojača i domaće tržište organskih proizvoda, napominjući da bi u budućnosti mogle i da se realizuju inicijative da se u škole i vaspitne ustanove uvedu užine pripremljene od organske hrane. Raketić je najavio i izmene Zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima Evropske unije, te da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele naša zemlja nastaviti da razvija sektor organske proizvodnje.

Izvor: RTV

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *