Kopriva (Urtica dioica) je samonikla jestiva biljka, koja raste na zapuštenim mestima i smatra se da je korov.
Ova biljka čija je najprepoznatljivija karakteristika to što su joj cvetovi i listovi prekriveni žarnicama, sa neuglednim zelenim cvetom i srcolikim listovima, jedna je od najcenjenijih lekovitih biljaka.
Stari Grci i Egipćani su koristili koprivu za masažu protiv reumatskih bolova i artritisa, a Rimljani kao hranu i lek. Interesantno je da su je ljudi još u bronzanom dobu koristili za pravljenje tkanina. U istu svrhu korišćena je i za nemačke uniforme u I svetskom ratu.
Najčešće se koriste list i koren koprive u prehrambene svrhe, dok u industriji proizvodnje boja koren je našao primenu za dobijanje žute boje.
Najznačajnije je napomenuti da kopriva sadrži izuzetno velike količine gvožđa. Bogatstvo ovim mineralom čini je najboljim prirodnim lekom protiv anemije, smanjuje sklonost ka krvarenju, ublažava preobilna krvarenja i prečićava krv. Pored gvožđa ostali minerali koje kopriva sadrži su: kalcijum, magnezijum, fosfor i silicijum.

Kopriva je pravi multivitaminski kompleks. Najbogatija je vitaminom C, ali s obzirom da se ne konzumira u svežem obliku, jer može izazvati probleme sa probavnim sistemom, dosta se ovog vitamina gubi termičkom obradom. Preporučuje se blanširanje listova, pri čemu se manje gubi ovaj dragoceni vitamin, a ujedno se vlakna koja žare uništavaju. Pored vitamina C, kopriva sadrži u značajnoj meri i vitamin A, B2, B5 i K.
U izuzetan sastav koprive ulaze i tanini, karoten, lecitin i brojne aminokiseline, belančevine i ugljeni hidrati što je čini lekom za mnoge bolesti, pri čemu ujedno vraća energiju i snagu organizmu i podiže odbrambenu moć imunosistema. Poseduje antibakerijska, antivirusna, protivupalna, diuretička svojstva, smanjuje bol i zaustavlja krvarenje.
Ubrzavanjem izlučivanja tečnosti iz organizma utiče i na regulaciju krvnog pritiska. Stimuliše rad jetre i pankreasa, pomaže kod oralnih infekcija ( upala desni i angine), kao i kod oboljenja kao što su ekcem, akne i prekomerno opadanje kose. Kopriva doprinosi regulaciji nivoa šećera u krvi, pomaže kod nesanice i nervoze.

U periodu posle zime, kada se javlja prolećna iscrpljenost i zamor, kopriva je odlična za oporavak organizma. U proleće se skupljaju lišće i vrškovi ili kompletne mlade biljke sa stabljikom, a tradicionalno se bere na Veliki Četvrtak i Veliki Petak.
Takođe u proleće, ali i jesen se sakuplja korenje ove biljke, a u avgustu semenje.
Preporučije se čaj od koprive koji se priprema tako što se supena kašika dobro oprane i sitno iseckane koprive prelije sa 2 dl ključale vode i ostavi da odstoji par minuta. Čaj procediti i piti ga dok je mlak i u malim gutljajima.
Osim čaja od koprive se mogu napraviti mnogobrojna ukusna jela kao što su čorbe, pite, rolati, salate i slično. Ovaj dragocen i jeftin lek sa širokim blagotvornim dejstvom, trebalo bi što češće da se nalazi na našim trpezama.

 

Izvor: www.psss.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *