NOVI SAD: Sve više poljoprivrednika u Srbiji odlučuje se za to da na svojim njivama proizvodi organske proizvode.

Ipak, za sada se oni gaje na malim parcelama, u proseku na četiri hektara, a u odnosu na ukupnu površinu koja se obrađuje, pod organskom proizvodnjom je svega 0,4 odsto, što je daleko manje nego u Evropi, gde organska proizvodnja zauzima od pet do šest odsto obradivih površina.

Zbog sve većeg interesovanja kupaca za organske proizvode, površine na kojima se oni uzgajaju rastu i oni se sada gaje na 51 milion hektara. Jedan od najvećih proizvođača organskih proizvoda je Austrija, gde je 20 odsto ukupnog obradivog zemljišta, odnosno 526.000  hektara, pod organskim proizvodima.

Među proizvođačima organskih proizvoda u Srbiji koji su se već pozicionirali na tržištu je i Bio-salaš „Idei” iz Temerina. Na 2,6 hektara u blizini Jegričke bare prodica Idei, Tatjana i Zoltan, već četiri godine gaji povrće. Po rečima vlasnika tog salaša Zoltana Ideija, u Srbiji od oko 3.000 registrovanih gazdinstava koja se bave organskom proizvodnjom, svega 200 do 300 ima sertifikovane proizvode.

Naše gazdinstvo poseduje sve potrebne sertifikate, a posle tri godine konverzije zemljišta počeli smo da gajimo oko 70 sorti paradajza, ali i artičoke, bamiju, batat…, kaže Zoltan Idei.

Kako dodaje, sada su značajno proširili asortiman proizvoda i imaju ukupno 200 vrsta različitog povrća i voća.

To porodično gazdinstvo površine na kojima se proizvode organski proizvodi širi pa je trenutno još oko 1,7 hektara, na kojem se planira sadnja voćnjaka, u drugoj godini konverzije. Porodica Idei ističe da posao nije lak, ali da daje rezultate, te ukazuju na t da se nadaju da će svojim radom i idejama podstaći i druge da se upuste u tu vrstu proizvodnje jer su organski proizvodi sve traženiji.

Nedavno je Bio-salaš „Idei” nagrađen na konkursu NLB banke s pola miliona dinara za inovaciju ručne mini-sejačice za multikultivator namenjen za obradu malih površina. S tom mašinom, veli Zoltan Idei, organskim proizvođačima će biti daleko lakše i brže da obrađuju male parcele.

Pošto se zemlja obrađuje ručno, a to znači da u oranice na kojima se gaje organski proizvodi ne može da uđe mehanizacija, organskim proizvođačima, ukazuje Zoltan Idei, veliki trošak predstavlja radna snaga, bez čijeg angažmana nijedno organsko gazdinstvo, bez obzira na veličinu, ne može opstati.

Osim motike i ašova, drugog alata u obradi oranica nema, pa ako se desi, kao što je sada, da kiša često pada, trave ima napretek, i eto posla za nadničare, a nama izdatak, kaže Idei.

Kako dodaje, ove godine će, zbog velikih padavina, prinos biti manji jer velika vlaga povrću nanosi štetu.

Premda vlada uverenje da je najlakše proizvesti organske proizvode jer rod tokom sazrevanja ne treba posebno negovati, treba znati da zdravu hranu nije lako uzgajati, kaže Zoltan Idei. Prema njegovim rečima, jedan od problema s kojim se suočavaju je nabavka semena.

Za razliku od zemalja Evropske unije, gde je dozvoljeno da proizvođači između sebe razmenjuju semena, to kod nas nije moguće. Zato se domaći proizvođači oslanjaju mahom na sopstveno seme, što je u procesu proizvodnje dug i mukotrpan proces, ili pak kupuju netretirano seme, kaže naš sagovornik.

Po njegovim rečima, kada je reč o organskoj proizvodnji, velika greška je to što naša zemlja preuzima zakone drugih zemalja, a ovdašnje pravilnike ne usklađuje s evropskim.

Susrećemo se s velikim administrativnim preprekama jer za svaki prozvod moramo imati evidenciju – knjigu, u koju se upisuje kako rod napreduje, a to porazumeva dug put od trenutka kada se seme stavi u zemlju pa sve do momenta kada plod sazri i može da se koristi u ishrani, ističe Zorltan Idei.

Autor: Z. Delić

Izvor: www.dnevnik.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *